Da li vas muče hroničan umor i pospanost? Da li se osećate umorno bez obzira na to koliko spavate?
Naravno, dobar noćni san je važan, ali stvari kao što su vaša ishrana, hormonska ravnoteža, vežbanje, količina stresa u vašem životu i vaša genetika su svi faktori koje treba razmatrati.
Ako ste stalno umorni, važno je spavati, jer je kvalitetan san prioritet. Ali, ako dostignete tu preporučenu satnicu spavanja od minimum 8 sati preko noći, i još uvek se osećate iscrpljenim, vaš nizak nivo energije može biti indikator osnovnog problema.
Hajde da saznamo koji su to potencijalni uzroci za hroničan umor i pospanost.
1. Bolesti štitne žlezde
Bolesti štitne žlezde mogu izazvati širok spektar simptoma, uključujući:
– umor
– promene raspoloženja
– bol u mišićima i zglobovima
– povećanje ili gubitak telesne mase
– problemi sa vidom
– loše performanse na poslu
– promene temperature tela
– promene u apetitu.
Poremećaji štitne žlezde se mogu pojaviti u različitim oblicima, jer se štitna žlezda smatra “glavnom žlezdom”, ona luči hormone koji na jedan ili drugi način utiču na skoro svaku telesnu funkciju. Na primer, štitna žlezda je odgovorna za regulisanje telesne temperature, srčane frekvencije, proizvodnje proteina, a takođe pomaže u kontroli metabolizma i nivoa energije.
Slede 4 glavna uzročnika bolesti štitne žlezde (koja mogu biti i razlog zbog kojeg osećate hroničan umor):
– hormonska neravnoteža uzrokovana stresom i ishranom
– intolerancija na hranu, poput glutena i mlečnih proizvoda
– izlaganje radijaciji i toksičnosti
– nedostatak joda ili selena u ishrani.
2. Adrenalni zamor ili sindrom hroničnog umora
Smatra se da adrenalni zamor utiče na do 80% odraslih ljudi i uzrokovan je hormonskim disbalansom, slično kao i u slučaju bolesti štitne žlezde. Nadbubrežne žlezde su izuzetno važne endokrine žlezde koje oslobađaju više od 50 različitih hormona, uključujući i hormone koji regulišu energiju, kortizol i adrenalin.
Sindrom hroničnog umora uzrokuje slične simptome kao i kod adrenalnog zamora, a javlja se čak 4 puta više kod žena, i to u 40-im i 50-im godinama.
Simptomi sindroma hroničnog umora i adrenalnog zamora su slični i uključuju:
– umor koji ne nestaje čak i nakon dobrog spavanja
– nesanica
– bol u mišićima i zglobovima
– krutost i osetljivost
– glavobolje
– često razboljevanje, kao što je bol u grlu, prehlada ili grip
– dobijanje na težini
– digestivni problemi kao što su konstipacija ili grčevi
– problemi sa koncentracijom i memorijom.
Stres je glavni pokretač simptoma adrenalnog zamora!
Naime, kada ste pod velikim stresom zbog emocionalnih, fizičkih i mentalnih okolnosti – nadbubrežne žlezde mogu patiti i mogu se umoriti. Pored stresa, drugi uzroci koji izazivaju adrenalni zamor su:
– ekološki toksini i zagađenje
– hronični stres zbog finansija ili nepovoljne situacije na poslu
– emocionalne traume i zlostavljanja
– nedostatak sna
– preterano vežbanje
– upotreba droga i alkohola
– loša ishrana.
********************
Rezervišite svoj termin za kvantnu analizu funkcionalnog statusa celog organizma po promotivnoj ceni od 5 790 din u Centru dobrih navika i unapredite zdravlje svog sistema organa za varenje kroz individualne, precizne i praktične savete prilagođene trenutnim potrebama vašeg organizma.
Zakazivanje je obavezno, od ponedeljka do petka od 09h do 19h i subotom od 09h do 12h, na broj telefona 0644026192 ili putem email-a centardobrihnavika@gmail.com.
********************
Osobe koje pate od sindroma hroničnog umora obično imaju specifične abnormalnosti koje uključuju:
– hipotalamička aktivnost
– disfunkcija hipofize
– loš imunitet, uključujući nizak broj prirodnih “ćelija ubica”
– hormonske nedostatke, koji se ponekad zanemaruju u standardnim analizama krvi
– česte infekcije
– prenamnožavanje kandide.
3. Sedentarni način života
U modernom društvu je uobičajeno da mnogi razvijaju sedentarni način života. Vaše telo treba da se kreće, pa kada ne dobija redovnu aktivnost, možete doživeti probleme sa raspoloženjem, usporenost, hroničan umor i povećanje telesne težine.
Redovno vežbanje pomoći će u balansiranju hormona, poboljšanju otpornosti na insulin i pomoći će vam da bolje spavate. Redovno vežbanje će rezultirati boljim hormonskim balansom i produženom energijom.
4. Depresija
Depresija je jedan od najčešćih mentalnih poremećaja, a njeni doprinoseći faktori su:
– visok nivo stresa
– nerešeni emocionalni problemi
– neuravnoteženost neurotransmitera
– hormonski disbalans
– alkohol
– nedostaci u ishrani
– nedostatak sunčeve svetlosti
– toksičnost teškim metalima
– intolerancija na pojedine namirnice.
5. Loš kvalitet spavanja
Većini odraslih treba konzistentno između 7 i 9 sati noćnog sna.
Uzroci za probleme sa spavanjem uključuju:
– loša ishrana
– stres
– ostajati budan do kasno
– pijenje alkohola
– određeni lekovi ili suplementi
– disbalans raspoloženja ili hormona
– trauma ili zlostavljanje
– adrenalni zamor
– bol i hronični bol
– kiselinski refluks/digestivni poremećaji
– uobičajen porodični život.
Jedna studija je otkrila da hronično ograničenje perioda spavanja (spavanje između 4-6 sati preko noći tokom 14 dana) rezultira značajnim kumulativnim deficitima u kognitivnom učinku (uključujući memoriju, koncentraciju i dr.).
Svakako treba proveriti da li možda imate neki poremećaj spavanja, poput sleep apneje (kratkotrajni prekid disanja tokom sna) ili narkolepsije – koji utiču na kvalitet spavanja.
6. Anemija
Anemija je stanje pri kome osoba ima niži nivo od normalnog nivoa crvenih krvnih zrnaca (eritrocita). Anemija je povezana sa niskim snabdevanjem kiseonika do ćelija i tkiva u celom telu.
Simptomi anemije uključuju:
– hronični umor i pospanost, bez obzira na to koliko spavate
– slabe kosti i mišići
– problemi sa vežbanjem
– nemogućnost koncentracije.
A u ekstremnim slučajevima mogu da se jave i sledeći simptomi:
– umor, nesvestica
– kratak dah
– srčani udar, angina
– disfunkcija slezine
– probavne tegobe
– žućkasta koža.
Anemija je najčešće uzrokovana nedostatkom gvožđa u krvi, uz nizak nivo vitamina B12 i folata.
Ako imate anemiju, vaše telo ne dobija dovoljno krvi bogate kiseonikom. Kao rezultat toga, možda ćete se osećati umorno ili slabo.
Kvantna medicina jedna je od najbrže rastućih medicinskih metoda u našem okruženju. Sve više lekara i zdravstvenih radnika prepoznaje prednosti i mogućnosti ove neinvazivne metode. Ukoliko vas zanima kako izgleda kvantni pregled i kako možete zakazati svoj termin u Centru dobrih navika, pročitajte blog koji se bavi temom -> kvantna medicina cena
7. Sindrom curenja creva (sindrom povećane crevne propustljivosti, “leaky gut”)
Ovo je stanje u kojem se vaš probavni trakt oštećuje i kada počinju da se razvijaju male rupe u vašim crevima. Tada sitne čestice počinju da ”cure” u vaš krvotok. Tako se u krvotoku mogu naći gluten, loše bakterije i nerastvorene čestice hrane.
Simptomi uključuju:
– hroničan umor
– problemi sa digestijom kao što su grčevi, nadimanje ili dijareja
– iritacije kože i osip
– problemi sa koncentracijom i učenjem
– bol u mišićima i zglobovima
– glavobolje
– dobijanje na težini
– promene raspoloženja
Uzroci sindroma curenja creva mogu da budu sledeći:
– lekovi na recept
– antibiotici
– jedenje hrane bogate fitatima i lektinima – kao što su žitarice sa glutenom, orašasti plodovi, semena
– GMO hrana
– prerađene namirnice, dodatni rafinisani šećeri, visoki fruktozni kukuruzni sirup
– bolesti štitaste žlezde
– autoimuna stanja.
Usled sindroma curenja creva se javlja malapsorpcija nekih vitalnih elemenata koji su važni za nivo energije. Na primer, vitamini B su presudni za proizvodnju energije jer su odgovorni za pretvaranje osnovnih jedinjenja koja se nalaze u hrani koju jedete, u upotrebljivo “gorivo” za telo. Nivo gvožđa i cinka (hranjive materije važne za cirkulaciju kiseonika kroz telo) takođe može postati nizak zbog sindroma curenja creva.
Pročitajte još —> Prirodni tretman hroničnog umora
8. Dehidratacija
Dehidratacija se javlja kada postoji prekomeran gubitak telesnih tečnosti, naročito vode i elektrolita – ili kada unos vode nije dovoljan. Kada počinjete da osećate žeđ, telo je već dehidrirano!
Uzroci dehidratacije:
– prekomerno vežbanje bez pijenja vode
– pijenje gaziranih sokova i drugih napitaka umesto vode
– biti napolju na vrelom suncu na sat ili više
– bolesti: povraćanje, dijareja, znojenje
– dijabetes
– lekovi na recept
– menstrualni ciklus
– sindrom iritabilnog creva
– stres
– ukoliko jednostavno ne pijete dovoljno vode.
Najvažniji elektroliti u telu – natrijum, kalijum, hlorid i bikarbonat – su jonska jedinjenja koja bukvalno pomažu vašem telu da ima energiju, koja održava vaše organe i ćelije kako funkcionišu. Neki delovi tela zahtevaju visoku količinu elektrolita i vode, uključujući mozak, srce, nervni sistem i mišiće.
Kada ste dehidrirani, vaše srce šalje kiseonik i hranljive materije u mozak, mišiće i organe sporijim tempom; kao posledica toga, počinjete da osećate:
– umor/iscrpljenost
– glavobolju
– letargiju
– promene raspoloženja
– slabost u mišićima
– nesposobnost da se koncentrišete i obavljate zadatke.
9. Emocionalni stres
Emocionalni stres zaista može imati ogroman uticaj na nivo energije, naročito kada napetost napreduje do tačke anksioznog poremećaja ili problema sa spavanjem.
Anksiozni poremećaji su uzrokovani složenim skupom faktora rizika, uključujući:
– genetiku
– ishranu i način života
– loše zdravlje creva.
10. Disbalans nivoa šećera u krvi
Ukoliko osećate hroničan umor i pospanost, velike su šanse da to ima veze sa variranjem nivoa šećera u krvi.
Simptomi disbalansa šećera u krvi uključuju:
– osećaj umora/iscrpljenosti
– žudnja za nekom hranom
– glavobolje
– promene raspoloženja
– anksioznost
Uzroci neuravnoteženosti šećera u krvi:
– loša ishrana (prerađena hrana, dodatni šećeri i jednostavni ugljeni hidrati)
– dijabetes tip I i II
– narušena pankreasna funkcija
– paraziti
– kandida.
11. Loša ishrana
Kod hroničnog umora, lečenje često nalaže da se promeni trenutni način ishrane. To znači da neadekvatna ishrana utiče na:
– hormone, izazivajući neravnotežu
– funkciju neurotransmitera, zbog čega možete biti skloni anksioznosti ili depresiji
– ciklus spavanja
– raspoloženje
– pogled na život
– motivaciju i mnogo više od toga.
Jedan od čestih faktora rizika za osećaj hroničnog umora je biti “karboholičar”, tj. preterano unositi ugljene hidrate, uključujući žitarice, rafinisane ugljene hidrate i slatku hranu. Ova osoba takođe često ne dobija dovoljno zdravih masti, proteina, povrća i esencijalnih hranljivih materija koje podržavaju zdrav nivo energije.