Mogu li reči koje kucamo i filteri koje koristimo na društvenim mrežama zaista predvideti depresivnost ili narcisoidnost?
Izgleda da je tako. Istraživači su razvili algoritam koji može precizno predvideti buduću depresiju analizirajući reči koje osoba koristi na Facebook-ovim postovima. Zapravo, rezultati ukazuju na to da su četiri specifične reči jaki indikatori buduće dijagnoze depresije.
Lingvističke crvene zastave
Studija je koristila novorazvijeni algoritam za uočavanje “lingvističkih crvenih zastava” koje bi mogle signalizirati depresiju.
Ono što ljudi pišu na društvenim mrežama i na internetu, beleži jedan aspekt života kojem je u medicini i istraživanju veoma teško pristupiti na drugi način. To je dimenzija koja je relativno neiskorišćena u poređenju sa biofizičkim markerima bolesti. Stanja poput depresije i anksioznosti, na primer, pronalaze više signala u načinu na koji se ljudi izražavaju digitalno.
4 upozoravajuće reči
Istraživači su pronašli indikatore depresije uključujući:
- Reči kao što su “suze” i “osećanja”
- Upotreba više zamenica u prvom licu kao što su „ja“ i „mene“
- Navodi o neprijateljstvu i usamljenosti.
Povezanost društvenih medija i mentalnih bolesti
Druga istraživanja se fokusiraju na odabir filtera. Kao što se ispostavilo, Instagram filter koji neko bira može da nas uputi u njegovo mentalno stanje. Prema studiji, društveni mediji i mentalne bolesti su povezani. A slike koje osoba deli na Instagramu (i način na koji ih uređuje) mogu da pruže uvid u znake depresije.
Studija je ispitala više od 40.000 Instagram postova iz 166 subjekata. Istraživači su prvo identifikovali učesnike studije koji su prethodno dijagnostikovani sa depresijom. Ljudi koji su bili depresivni obično su koristili filtere ređe od onih koji nisu bili depresivni. A kada su koristili filtere, najpopularniji je bio onaj koji je pretvorio fotografije u crno-bele. Njihove fotografije su takođe verovatnije sadržavale lice u njima. Nasuprot tome, ne-depresivni Instagrameri bili su naklonjeni filteru za slike „Valencia“, koji osvetljava fotografije.
Ovo nije prvi put da istraživači proučavaju ulogu društvenih medija u mentalnom zdravlju. Kako društveni mediji nastavljaju da budu sve više ukorenjeni u našem društvu, njihova uloga u našem mentalnom blagostanju se takođe proučava. A neki od nalaza su zabrinjavajući.
Društvene mreže i depresija
Društveni mediji mogu da pogoršaju osećaj depresije.
U stvari, jedna studija je pokazala da što je više društvenih platformi na kojima su ljudi aktivno uključeni, to je verovatnije da će se osećati depresivno i zabrinuto. Ljudi koji su na samo dve ili manje platformi imali su smanjen rizik od depresije i anksioznosti u poređenju sa onima koji se bave sa 7 do 11 različitih platformi, čak i nakon kontrolisanja drugih pitanja koja mogu doprineti mentalnom zdravlju i ukupnom vremenu provedenom na platformama.
Iako sedam platformi zvuči kao mnogo – Facebook, Instagram, Snapchat, Pinterest, YouTube, Twitter i LinkedIn čine čak 7. Ako se osvrnemo i na aplikaciju za upoznavanje kao što su Tinder ili aplikacije za društvene razgovore kao što su Kik i WeChat – postaje lako videti kako bi neko mogao biti istovremeno aktivan na mnogim platformama.
U maloj studiji o mladim ljudima u Velikoj Britaniji, istraživači su identifikovali Instagram kao platformu društvenih medija koja je najviše povezana sa negativnim osećanjima, uključujući depresiju, anksioznost, usamljenost, probleme sa spavanjem i maltretiranjem, a Snapchat ga je pratio. Obe ove platforme se u velikoj meri fokusiraju na slike, koje mogu promovisati osećaj neadekvatnosti i podsticati nisko samopoštovanje jer se tako ljudi upoređuju sa drugima.
Druga studija je pokazala da je upotreba Facebook-a negativno uticala na to kako su se ljudi osećali od trenutka do trenutka i koliko su bili zadovoljni svojim životima.
Što su ljudi češće koristili Facebook tokom perioda od dve nedelje, to je više njihov nivo zadovoljstva životom opao, bez obzira na to zašto su koristili Facebook ili koliko je njihova Facebook mreža bila velika. Iako je studija proučavala samo dve sedmice, bilo bi zanimljivo videti koliko bi kumulativna stopa zadovoljstva životom bila nakon više meseci i godina.
Društvene mreže i usamljenost
Iako imamo više načina nego ikada da ostanemo u kontaktu sa ljudima, uključujući društvene medije, usamljenost je u porastu, posebno među starijim osobama.
Samo zato što lajkujemo status prijatelja ili proveravamo njihove fotografije sa odmora ne znači da se osećamo povezani s njima; u stvari, možda čak potrošimo manje vremena na aktivnosti koje grade prave prijateljske mreže, kao što je volontiranje, vođenje hobija ili uključivanje u organizacije do kojih nam je stalo. U stvari, istraživači ovo nazivaju epidemijom usamljenosti – ona povećava faktor rizika prerane smrti koliko ili čak i više od gojaznosti.
Društvene mreže i narcisoidnost
Društveni mediji takođe pružaju platformu za narciste i ljude sa narcističkim tendencijama. Zanimljivo je da je jedna mala studija iz 2010. godine otkrila da su narcisoidni ljudi sa niskim samopoštovanjem aktivniji na Facebook-u. To je u skladu sa drugom studijom koja je pokazala da je zavisnost od Facebook-a često predviđala narcisoidno ponašanje i nisko samopoštovanje.
Vrlo je verovatno da ovi ljudi koriste društvene medije da “hrane ego” i da se na taj način menjaju osećaji niskog samopoštovanja putem online validacije.
Dakle, sledeći put pre nego što se ulogujete na fb, razmislite da li postoji prijatelj ili član porodice sa kim biste želeli da se čujete ili vidite? Umesto minuta i sata koje biste utrošili na fb, pozovite voljenu osobu. Iskoristite to vreme da se zaista povežete sa nekime do koga vam je stalo. Ne zaboravite – vreme je čovekov najvredniji resurs.