MayaHealth - Centar dobrih navika

Pozovi danas na:

060/402-61-92

Ishrana sa niskim unosom masti opasna po zdravlje

Want create site? Find Free WordPress Themes and plugins.

Danas se sve više govori o tome kako treba smanjiti unos masti, pa nam se čini da mršavljenje polako zauzima primat u odnosu na zdravlje.

Masti su suštinski nutrijent i jedan od primarnih izvora energije za telo.

One takođe igraju veliku ulogu u upravljanju težinom, apsorbuju hranljive materije, održavaju zdravu kožu i kosu, regulišu telesnu temperaturu, podržavaju imunološku funkciju, izoluju unutrašnje organe i hormonsku ravnotežu.

Iako je uravnotežena ishrana koja uključuje obilje biljnih namirnica, poput povrća i nekog voća, ključna za dugoročno zdravlje, masti su u stvari potrebne za pravilnu absorpciju vitamina rastvorljivih u mastima koje nalazimo u mnogim biljnim namirnicama – uključujući vitamin A, D, E i K. Masti nas takođe čine sitim nakon što jedemo.

Glavne masti koje moramo dobiti od naše ishrane uključuju:

– Zasićene masti (dugog i srednjeg lanca)
– Mononenasićene masti
– Polinezasićene masti (posebno omega-3 i neke omega-6 masti).

Sve one imaju različite efekte na telo, a ponekad to može izgledati zbunjujuće. U idealnom slučaju, zasićene masti, određene polinezasićene masti i mononenasićene masti trebalo bi da budu najveći deo masti.

Polinezasićene masti nazvane omega-3 masne kiseline (EPA i DHA) i omega-6 masti (arahidonska kiselina) treba redovno konzumirati.

Međutim, omega-6 linolna kiselina treba da se konzumira samo u obliku cele hrane od namirnica poput orašastih plodova, semena i avokada, umesto od rafinisanih biljnih ulja (kao što su suncokretovo, kanola, kukuruzno ulje i dr.).

Kada su u pitanju zasićene masti, posebno su korisne zasićene masti srednjeg lanca (i trigliceridi srednjeg lanca). One se nalaze u kokosovom ulju, hranljivom kokosovom mleku i mesu, ulju, puteru i čak prirodno u ljudskom majčinom mleku. Imaju antibakterijska, antivirusna i antioksidativna svojstva.

Mononenasićene masti poseduju korisnu oleinsku kiselinu i prvenstveno se nalaze u maslinama ili maslinovom ulju, avokadu, nekim proizvodima životinjskog porekla (poput jaja ili masti), kao i u određenim orašastim plodovima kao što su makadamija i hranljivi bademi. Naročito su značajne za zdravlje srca.

Polinezasićene masti se obično dele u dve glavne kategorije: omega-6 i omega-3 masti. Prednosti omega-3 masti dolaze od ishrane bogate lososom, morskim plodovima i jajima visokog kvaliteta, a na nižim nivoima su u orašastim plodovima, semenima, zelenom lisnatom povrću i morskim algama.

Omega-6 masti se prvenstveno nalaze u orašastim plodovima, semenima i biljnim uljima. Omega-3 masti su naročito značajne da se spreče depresija i anksioznost.

Koliko masti vam tačno treba?

Odnos unosa određenih hranljivih materija definitivno varira u zavisnosti od vašeg nivoa aktivnosti, uzrasta i zdravstvenog stanja, ali za prosečnu osobu se preporučuje oko 40% kalorija od svih ugljenih hidrata u kombinaciji, 30% od proteina i 30% od zdravih masti.

Zapamtite da je kvalitet masti koju jedete isto toliko važan koliko i količina kada je u pitanju vaše zdravlje!

******

Ukoliko želite da svom organizmu obezbedite najkvalitetniji izvor omega-3 masnih kiselina, preporučujem vam upotrebu preparata Arctic Sea, koji već godinama uspešno koristim u svojoj praksi i koji možete poručiti putem MayaHealth e-prodavnice.

******

Zašto nam trebaju masti?
Koji su zdravstveni rizici nisko-masne dijete?

1. Slaba funkcija mozga

Mozak je uglavnom sastavljen od masti i zahteva stalan tok masnih kiselina kako bi optimalno funkcionisao. Izgleda da je posebno važan zaštitni faktor kada je u pitanju holesterol i mozak. Holesterol ima važnu ulogu kao kritički nutritivni mozak, neophodan za funkciju neurona i neurotransmitera, pa uprkos tome što većina ljudi misli, nizak nivo holesterola može biti lošiji od visokog. Mozak u osnovi zahteva visoku količinu holesterola kao izvora goriva ili energije, ali pošto sami neuroni mozga ne mogu sami generisati značajne količine holesterola, moramo dobiti naš potreban holesterol iz naše ishrane kako bismo se osećali najbolje i imali dobru funkciju mozga.

To znači da glavni rizik ishrane sa malim unosom masti uključuje loše performanse na poslu, nisku energiju, promene u raspoloženju, „moždanu maglu“ i tako dalje. Zbog toga neka od najbolje hrane za mozak zapravo ima visok nivo zdravih masti.


2. Narušeno zdravlje srca

Dok smo dugi niz godina bili ubeđeni u suprotno, istraživanja nastavljaju da potvrđuju da su bolesti srca (uključujući bolest koronarne arterije, vodeći uzrok srčanog udara) verovatno mnogo više povezane sa upalom – što je u osnovi većine bolesti – nego sa unosom masti ili holesterola. To znači da je zapaljenska ishrana uključujući puno šećera, rafinisanih ugljenih hidrata, niskokvalitetnih proteina i prerađenih biljnih ulja zapravo pretnja vašem srcu. Više je korisno za srce da imate anti-inflamatornu hranu koja sadrži zdrave masti.

Čuvena dijeta u mediteranskom stilu koja je bogata mastima od ekstra devičanskog maslinovog ulja, orašastih plodova i ribe premašuje preko 40% kalorija koje dolaze iz masti. Ovo je daleko iznad preporuke, ali pokazano je da mediteranska ishrana značajno smanjuje kardiovaskularne bolesti, dijabetes i telesnu težinu.

3. Hormonska neravnoteža (uključujući polne hormone testosteron i estrogen)

Jedenje dovoljno masti je jedna od najvažnijih stvari koje možete uraditi kako biste prirodno balansirali hormone. Holesterol i druge masti igraju osnovnu ulogu u izgradnji ćelijskih membrana i hormona. Određene vrste masti, uključujući holesterol, deluju kao antioksidanti i prekursori nekim važnim molekulima koji podržavaju mozak i neurotransmitere. To uključuje vitamin D (koji zapravo deluje više kao hormon u telu nego kao vitamin), zajedno sa drugim hormonima poput testosterona i estrogena.
Jedan zastrašujući rizik ishrane sa niskim sadržajem masti je povećani rizik od neplodnosti i drugih hormonalnih problema kod žena.

4. Povećanje telesne težine i prejedanje

Pogledajte bilo koje nedavno istraživanje o povećanju telesne težine (ili gubitku) i unosu masti, i brzo ćete shvatiti utvrđenu vezu između unosa masti, vaših hormona i fluktuacija težine. Znamo da su mnogi ljudi koji idu na „dijete“ ubrzo povratili svu težinu. Zašto se to dogodilo? Jedno objašnjene je da gubitak težine izaziva biološke adaptacije koje rezultiraju smanjenjem trošenja energije (adaptivna termogeneza) i povećanjem gladi, što podstiče povraćaj telesne težine. Ali neke studije su otkrile da dijeta sa višim unosom masti i niskim unosom ugljenih hidrata može pomoći u sprečavanju ovoga.

5. Veći rizik od insulinske rezistencije i dijabetesa

Kliničke studije su nam pokazale da su višak telesne mase i insulin (ili kontrola šećera u krvi) veoma povezani, ali znamo da je jedenje puno zdravih masti jedan od ključeva za kontrolu insulina. Insulin se ponekad zove naš „hormon za čuvanje masti“. Pomaže u ulasku glukoze u naše ćelije, što smanjuje nivo šećera u krvi nakon obroka koji sadrži ugljene hidrate ili šećer.

Izgleda da različite vrste masti imaju različite efekte na delovanje insulina. S obzirom na značaj insulinske rezistencije u razvoju dijabetesa i bolesti srca, uspostavljanje odgovarajućih nivoa masti u ishrani je važan klinički cilj za smanjenje epidemije dijabetesa.

Studije jasno pokazuju da mononenasićene i polinenasićene masne kiseline poboljšavaju insulinsku rezistenciju putem modifikacija sastava ćelijskih membrana. U svakom slučaju, znamo da su dijete koje su bogatije mastima uglavnom manje u ugljenim hidratima i šećeru, što je korisno za prevenciju dijabetesa.

6. Veći rizik od depresije i anksioznosti

Da li ste znali da su depresija i ishrana veoma povezani? Masne kiseline igraju važnu ulogu u višim funkcijama mozga koje kontrolišu raspoloženje, pa je ishrana sa dovoljnim izvorima zdravih masti jedan od ključnih načina za praćenje ishrane protiv depresije. Neki neurotransmiteri, kao što su endokanabinoidi, sintetišu se iz masnih kiselina, što ukazuje na to da metaboliti masnih kiselina koji se dobijaju od dijetetskih masti mogu uticati na centralni nervni sistem.

Ishrana sa višim unosom masti može smanjiti depresiju i druge opasnosti od mentalnog poremećaja. Istraživanja su pokazala, na primer, da omega-3 masne kiseline u ishrani izazivaju značajno poboljšanje simptoma depresije kod ljudi. U stvari, sada se veruje da je upotreba omega-3 suplemenata efikasna u lečenju pacijenata sa dijagnozom velikih depresivnih poremećaja.

7. Problemi sa crevima

Ishrana sa visokim sadržajem masti i vlakana sada je u korelaciji sa zdravijom florom creva ili mikrobiomom. Dijeta sa puno prirodnih masnih kiselina i hranljivih materija snabdeva “građevinske blokove“ potrebne za ishranu, ne samo zdravog stomaka već i zdravog mozga, koji su veoma povezani. To znači da jedenje dovoljno biljne hrane bogate vlaknima (posebno sveže povrće), zajedno sa zdravim mastima, hrani dobre crevne bakterije u crevima i daje pravu ravnotežu potrebnu za smanjenje upalnih procesa u organizmu.

Kvantna medicina cena pregleda

Rezervišite svoj termin za kvantnu analizu celog organizma po promotivnoj ceni od samo 5 790 din u Centru dobrih navika i unapredite zdravlje svog sistema organa za varenje kroz individualne, precizne i praktične savete prilagođene trenutnim potrebama vašeg organizma.

Zakazivanje je obavezno, od ponedeljka do petka od 09h do 19h i subotom od 09h do 12h, na broj telefona 0604026192 ili putem email-a centardobrihnavika@gmail.com.

Did you find apk for android? You can find new Free Android Games and apps.

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *