MayaHealth - Centar dobrih navika

Pozovi danas na:

064/402-61-92

011/33-48-229

Šta je crevni mikrobiom i kako treba da izgleda probiotska ishrana?

Want create site? Find Free WordPress Themes and plugins.

Većina ljudi smatra da su bakterije u telu uzrok oboljevanja ili razvoja određenih bolesti.

Međutim, da li ste znali da su u svakom trenutku prisutne milijarde korisnih bakterija unutar svakog čoveka? Zapravo, bakterije čine naš mikrobiom, integralni unutrašnji ekosistem koji koristi našem zdravlju i imunološkom sistemu.

Nedavno je naučna zajednica prihvatila važnu ulogu koju bakterije imaju u negovanju snažnog imunološkog sistema i održavanju zdravlja. Ne samo da sve bakterije nisu štetne za naše zdravlje, već su neke od njih presudne za jačanje imuniteta, održavanje pravilne funkcije probavnog sistema, pravilne moždane funkcije i za uravnoteženje nivoa hormona.

Dakle, šta je mikrobiom, zašto je tako važan i kako ga možemo zaštititi? 

 

Šta je ljudski mikrobiom?

Svako od nas ima interni kompleks ekosistema bakterija koje se nalaze u našim telima i koje nazivamo mikrobiom. Mikrobiom je definisan kao “zajednica mikroba “. Velika većina bakterijskih vrsta koje čine naš mikrobiom žive u našem probavnom sistemu.

Ljudski mikrobiom se sastoji od 10-100 triliona simbiotskih mikrobnih ćelija koje poseduje svaka osoba, prvenstveno bakterija u crevima. Ljudski “mikrobiom” se sastoji od gena koji luče ove ćelije.

Naši pojedinačni mikrobiomi se ponekad nazivaju našim “genetskim otiscima”, jer pomažu u određivanju naše jedinstvene DNK, naslednih faktora, predispozicija za bolesti, tipa građe, telesne težine, i još mnogo toga. Bakterije koje čine naše mikrobiome mogu se naći svuda, čak i izvan naših tela, na gotovo svakoj površini koju dodirujemo i na svakom delu okruženja sa kojim dolazimo u kontakt.

Mikrobiom se razlikuje od drugih organa po tome što se ne nalazi samo na jednoj lokaciji i nije velike veličine, a ima i dalekosežne uloge koje su vezane za toliko različitih telesnih funkcija.

Čak i reč „mikrobiom“ govori mnogo o tome kako funkcioniše i značaju njegovih uloga, jer „mikro“ znači mali i „biom“ znači stanište živih bića.

Mikrobiom je dom trilionima mikroba, raznovrsnih organizama koji pomažu u regulisanju skoro svake funkcije ljudskog tela na specifičan način.

Važnost mikrobioma creva ne može se preceniti: Loše zdravlje creva može doprineti sindromu curenja creva (leaky gut) i autoimunim bolestima i poremećajima kao što su artritis, demencija, srčana oboljenja i rak.

Plodnost i dugovečnost pojedinca se takođe uveliko oslanjaju na ravnotežu bakterija koje žive unutar creva.

Kroz naše živote pomažemo u oblikovanju vlastitog mikrobioma – i oni se prilagođavaju promenama u našoj okolini.

Na primer, hrana koju jedete, kako spavate, količina bakterija kojoj ste izloženi na dnevnoj bazi i nivo stresa doprinose da se ustanovi stanje vašeg mikrobioma.

Mikrobiomska dijeta: ishrana za podršku imuniteta i smanjenju upale

Vaša ishrana igra veliku ulogu u uspostavljanju optimalnog zdravlja creva i podržavanju probiotika (dobrih bakterija) u mikrobiomu. Istraživanja u proteklih nekoliko decenija otkrila su dokaze da postoji neraskidiva veza između mikrobioma, probave, telesne težine i metabolizma.

Zdravlje creva može da utiče na to kako vaše telo ekstrahuje hranljive materije iz hrane i skladišti masti. Čini se da mikrobiom creva igra važnu ulogu u gojaznosti, a promene u bakterijskim sojevima u crevima su pokazale da dovode do značajnih promena u zdravlju i telesnoj težini nakon samo nekoliko dana.

U nastavku ću navesti konkretne primere namirnica koje podstiču nepoželjne zapaljenske procese u crevima i sa druge strane,  primere namirnica koje doprinose optimalnom zdravlju creva i podržavaju zdrav crevni mikrobiom.

 

Hrana koja podstiče zapaljenje uključuje:

Rafinisana biljna ulja (poput uljane repice, kukuruza i soje), jer poseduju visoke koncentracije omega-6 masnih kiselina 

Ove masne kiseline su poželjne u ishrani, ali nikako u visokoj koncentraciji kao što je slučaj kod gore pomenutih ulja.

Pasterizovani mlečni proizvodi (uobičajeni alergeni)

Rafinisani ugljeni hidrati i prerađeni proizvodi od žitarica

Konvencionalno meso i jaja (visoki u omega-6-masnim kiselinama zbog hranjenja životinja kukuruzom i jeftinijim sastojcima koji negativno utiču na mikrobiom)

Dodati šećeri (nalaze se u većini zapakovanih grickalica, hleba, začina, konzervisanih proizvoda, žitarica itd.)

Trans masti/hidrogenizovane masti (koriste se u zapakovanim/prerađenim proizvodima i često za prženje hrane).

S druge strane, mnoge prirodne namirnice mogu smanjiti upalu i pomoći u povećanju brojnosti dobrih bakterija u crevima. Hrana sa visokom količinom antioksidanasa pomaže da se smanji oštećenje creva izazvano oksidativnim stresom.

Anti-upalne namirnice koje bi trebale biti osnova vaše ishrane uključuju:

Sveže povrće (sve vrste, jer je bogato fitonutrijentima  koji dokazano smanjuju holesterol, trigliceride i simptome reumatoidnog artritisa, Alchajmerove bolesti, raka, kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa.

Idealno je da unosite 4-5 porcija povrća dnevno. Neki od najboljih uključuju cveklu; šargarepu; brokoli, kupus, karfiol, spanać, kelj; luk; grašak; zelena salata; morsko povrće; i bundeva.

Celi komadi voća (ne sok): Voće sadrži različite antioksidante kao što su resveratrol i  flavonoidi , koji su vezani za prevenciju raka i zdravlje mozga. Tri do četiri porcije dnevno je sasvim dovoljna količina za većinu ljudi; posebno jabuke, kupine, borovnice, trešnje, nektarine, pomorandže, kruške, ružičasti grejp, šljive, nar, crveni grejp ili jagode.

Pritom, nemojte zanemariti činjenicu da  konvencionalno gajeno voće i povrće sadrži neverovatnu količinu pesticida, herbicida i ostalih kancerogenih materija. Veoma je važno da  se potrudite da kupujete voće i povrće iz domaćeg/organskog uzgoja.

– Bilje, začini i čajevi: kurkuma, đumbir, bosiljak, origano, majčina dušica itd. Plus zeleni čaj i organska kafa u umerenim količinama.

– Probiotici u hrani: Probiotička hrana sadrži “dobre bakterije” koje naseljavaju vaša creva i bore se protiv loših bakterijskih sojeva. U svakodnevnu ishranu uključite probiotske namirnice kao što su jogurt, kombuha, kvas, kefir ili kiselo povrće (domaća zimnica)

Riba uhvaćena u divljini,  jaja iz slobodnog uzgoja i meso životinja koje se hrane travom: ovakvo meso i jaja bogatiji su omega-3 masnim kiselinama od hrane uzgojene na farmama i imaju veći izvor proteina, zdravih masti i esencijalnih hranljivih materija kao što su cink, selen i vitamini B.

– Zdrave masti : maslac dobijen od mleka životinja hranjenih travom, kokosovo ulje, ekstra devičansko maslinovo ulje, orašasti pldoovi/semenke.

– Drevne žitarice i mahunarke: najbolje kada su proklijali i 100% nerafinisani/celi. Dve do tri porcije dnevno ili manje je najbolje, naročito azuki pasulj, crni pasulj, crnooki grašak, leblebije, sočivo, crni pirinač, amarant, heljda, kinoa.

– Crveno vino i tamna čokolada/kakao umereno: nekoliko puta nedeljno ili mala količina dnevno.

 

******************

Kvantni pregled popust

Rezervišite svoj termin za kvantnu analizu funkcionalnog statusa celog organizma po promotivnoj ceni od samo 5 790 din u Centru dobrih navika i unapredite zdravlje svog sistema organa za varenje kroz individualne, precizne i praktične savete prilagođene trenutnim potrebama vašeg organizma.
Zakazivanje je obavezno, od ponedeljka do petka od 09h do 19h i subotom od 09h do 12h, na broj telefona 0644026192 ili putem email-a centardobrihnavika@gmail.com.

Did you find apk for android? You can find new Free Android Games and apps.

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *