Ne samo da je mediteranska ishrana ukusna, već je to realan i održiv način da suzbijemo upalne procese koji uzrokuju bolesti, kao i da dostignemo i uspešno održavamo zdravu telesnu težinu.
Mediteranska ishrana (dijeta) dokazano je jedan od najzdravijih načina ishrane poznat ljudima.
Istorija i tradicija mediteranske ishrane potiče od istorijskih jela i društvenih obrazaca regiona južne Italije, Grčke, Turske i Španije.
Zato mediteranska ishrana nije čak ni “dijeta”, već više kao svojevrstan način prehrane i življenja.
Hiljadama godina ljudi koji žive na obalama Mediterana uživali su u ishrani bogatoj vlaknima voća i povrća. Ova ishrana uključivala je i umereno masti i belančevine, a jednom dnevno i čašu domaćeg vina, za završetak obroka.
Pročitajte još —> koje su prednosti mediteranske ishrane?
U međuvremenu, ovaj obrazac ishrane stekao je reputaciju prevencije bolesti, poboljšanja raspoloženja i dostizanja zdrave telesne težine.
Da li je mediteranska ishrana dobra za vas?
Sveže voće, povrće, posni proteini, integralne žitarice, riba i zdrave masti poput maslinovog ulja (uz povremenu čašu vina) su namirnice koje su dokazano dobre za vas. Zajedno, one čine ishranu koja može biti odlična za zdravlje – i telesnu težinu.
Koje su zdravstvene koristi mediteranske ishrane?
Mnogi stručnjaci smatraju ovaj način ishrane jednim od najzdravijih na svetu. Osnova mediteranske ishrane je pregršt anti-upalnih namirnica, a zapravo je izgrađena na biljnoj ishrani i zdravim mastima.
Na osnovu mnogih istraživanja, mediteranska ishrana može da zaštiti od razvoja srčanih oboljenja, metaboličkih komplikacija, depresije, raka, dijabetesa tipa 2, gojaznosti, demencije, Alchajmerove i Parkinsonove bolesti. Pored toga, mediteranska ishrana za insulinsku rezistenciju predstavlja odličan izbor.
Koje namirnice su uključene u mediteransku ishranu?
Mediteranska ishrana uključuje sledeće namirnice:
- sveže voće i povrće (naročito lisnato povrće kao što su spanać i kelj i povrće bez skroba kao što su patlidžan, karfiol, artičoke , paradajz i komorač)
- maslinovo ulje
- orašasti plodovi i semena (kao što su bademi i semenke susama koji se koriste za izradu tahinija)
- mahunarke i pasulj (posebno sočivo i leblebije koji se koriste za pravljenje humusa)
- bilje i začini (poput origana, ruzmarina i peršuna)
- integralne žitarice
- divlje ulovljena riba i plodovi mora najmanje dva puta nedeljno
- visokokvalitetno meso živine, jaja, sir, kozje mleko i kefir ili jogurt bogat probiotikom koji treba da se konzumiraju umereno
- crveno meso konzumirano u posebnim prilikama ili otprilike jednom nedeljno
- puno vode i malo kafe ili čaja
- često čaša crnog visoko-kvalitetnog vina – jednom dnevno, posle obroka.
Važnost maslinovog ulja
Mnoge od legendarnih zdravstvenih prednosti mediteranske ishrane pripisane su obilnim količinama maslinovog ulja uključenog u skoro svaki obrok. Same masline su drevna hrana, a maslinovo drveće raste širom Mediterana od oko 3.000 godina pre nove ere.
Konzumiranje 2 kašike (23 grama) maslinovog ulja dnevno može smanjiti rizik od koronarne bolesti srca zbog mononezasićenih masnoća u maslinovom ulju. Da bi se postigla ova korist, maslinovo ulje zamenjuje sličnu količinu zasićenih masti i ne povećava ukupan broj kalorija koje unosite.
Za početak, maslinovo ulje sadrži visoku vrednost jedinjenja zvano fenoli.
Fenoli su moćni antioksidansi sposobni da snižavaju upalu i da se bore protiv oštećenja slobodnim radikalima. Maslinovo ulje uglavnom se sastoji od mononezasićenih masnih kiselina, od kojih je najvažnija oleinska kiselina. Poznato je da je oleinska kiselina izuzetno zdrava za srce , i to na brojne načine, a posebno u poređenju sa mnogim drugim rafinisanim biljnim uljima, trans-mastima ili hidrogenizovanim mastima.
Koliko maslinovog ulja treba konzumirati dnevno?
Dok se preporuke razlikuju u zavisnosti od specifičnih potreba za kalorijama, od jedne do četiri kašike maslinovog ulja je zdravo i korisno za organizam. Procene pokazuju da oni u mediteranskom regionu verovatno konzumiraju između tri i četiri kašike maslinovog ulja dnevno, a to je iznos koji zdravstveni radnici često preporučuju pacijentima koji boluju od bolesti srca.
Ipak, treba biti svestan da nisu sva maslinova ulja dostupna na tržištu ista! Problem je što neka maslinova ulja nisu prava, pre svega jer nisu proizvedena ili obrađena na pravilan način, što može uništiti mnoge njihove osetljive hranljive materije i pretvoriti neke od njihovih masnih kiselina u užegle ili toksične.
Zato potražite oznaku koja ukazuje na to da je maslinovo ulje ekstra devičansko i hladno ceđeno.
Maslinovo ulje je gotovo jedinstveno među uljima u tome što ga možete konzumirati u svom sirovom obliku bez ikakve obrade.
Iako je osetljivo i ne preporučuje se za prženje, pečenje i kuvanje na visokim temperaturama, hladno ceđeno maslinovo ulje sve vreme održava sve svoje prirodne vitamine, esencijalne masne kiseline, antioksidanse i druge hranljive materije. Zato je idealno kao dodatak salati, kao i prilozima i jelima koja ne podležu termičkoj obradi.
Rezervišite svoj termin za kvantni pregled celog organizma sa detaljnim tumačenjem rezultata i savetovanjem, po promotivnoj ceni od samo 5 790 din u Centru dobrih navika i unapredite svoje zdravlje kroz individualne, precizne i praktične savete prilagođene trenutnim potrebama vašeg organizma. Trajanje savetovanja je između 60 i 90 min.
Zakazivanje termina je obavezno, od ponedeljka do petka od 09h do 19h i subotom od 09h do 12h, na broj telefona 0604026192 ili putem email-a centardobrihnavika@gmail.com.