Jod se smatra vitalnom hranljivom materijom.
Odgovoran je za regulisanje funkcije štitne žlezde, podržava zdrav metabolizam, pomaže u rastu i razvoju i sprečava određene hronične bolesti kao što je rak.
Nažalost, mnogi odrasli ne konzumiraju dovoljno hrane bogate jodom i stoga se javlja nedostatak joda u organizmu.
Stoga, mnogi ljudi pate od niza negativnih posledica po zdravlje.
Jod je prisutan u celom telu u skoro svakom organu i tkivu, koji je potreban skoro svakom telesnom sistemu da nas održi živim i energičnim. Iz tog razloga, nedostatak joda u organizmu nosi sa sobom mnoge rizike.
Jedan od najrasprostranjenijih simptoma nedostatka joda je poremećaj rada štitne žlezde. Funkcija štitne žlezde zavisi od odgovarajućeg nivoa joda, tako da previše (ili premalo) joda može izazvati mnogo ozbiljnih zdravstvenih problema. Štitna žlezda je jedna od glavnih žlezda tela, odgovorna je za balansiranje niova hormona, a poremećaj funkcije štitne žlezde prouzrokovan delimično putem ishrane sa niskim sadržajem joda, može stvoriti negativne reakcije kao što su: zamor, povećanje ili gubitak telesne težine, hormonska neravnoteža, promene raspoloženja i još mnogo toga.
Nedostatak joda u ishrani može izazvati nedostatak joda u organizmu
Uobičajeni znaci nedostatka joda su:
– problemi sa proizvodnjom pljuvačke i pravilnim varenjem hrane
– otečene pljuvačne žlezde i suva usta
– problemi sa kožom, uključujući suvu kožu
– slaba koncentracija i teškoća zadržavanja informacija
– mišićni bolovi i slabost
– povećan rizik od oboljenja štitne žlezde
– povećan rizik od fibroze i fibromijalgije
– veći rizik za razvojne probleme kod beba i dece.
Iako se čini kontradiktornim, istraživanja sugerišu da je konzumiranje više od predložene dnevne količine joda čak povezano sa povećanim rizikom od poremećaja štitne žlezde.
Iako previše joda predstavlja potencijalni rizik za poremećaje štitne žlezde, to je mnogo manje uobičajeno i smatra se relativno malim rizikom u poređenju sa značajnim rizikom od nedostatka joda.
Zašto sve više ljudi doživljava nedostatak joda u organizmu?
Odgovor na ovo pitanje odnosi se na sledeće: smanjenje količine hrane prirodno bogate jodom (na primer: divlje ribe, zeleno povrće i morsko alge), veća izloženost određenim hemikalijama pronađenim u namirnicama koje smanjuju apsorpciju joda (naročito jedinjenje zvano brom, nađeno u mnogim plastičnim posudama i pečenoj hrani), i smanjenje količine joda u zemljištu.
Brom, koji je pronađen u velikom broju industrijskih pakovanja za prehrambene proizvode, od posebnog je interesa za istraživače, jer je poznato da blokira apsorpciju i iskoristljivost joda iz hrane bogate jodom. Brom može da zameni jod i može dovesti do veće stope nedostatka joda.
Napori za smanjenje nedostataka joda, poznatih kao “program za jodiranje soli”, pomažu u smanjenju stope nedostatka joda u nekim siromašnim delovima sveta koji doživljavaju visoke stope bolnih efekata ovog nedostatka na zdravlje.
Ali najsigurniji način da se spreči nedostatak joda u organizmu je povećanje unosa hrane bogate jodom. Koji su izvori joda u hrani, videćemo u daljem tekstu.
Prirodni izvori joda u hrani – prednosti po zdravlje:
1. Podržava zdravlje štitne žlezde
2. Pomaže u prevenciji raka
3. Sprečava oštećen rast i razvoj kod dece
4. Održava zdravu funkciju mozga
5. Održava zdravlje kože
6. Pomaže u kontroli znojenja i telesne temperature
Preporučeni dnevni unos joda
Preporučena količina joda koju treba da unesete zavisi od vašeg uzrasta i pola, a iznosi:
– od rođenja do 6 meseci: 110 mikrograma
– 7-12 meseci: 130 mikrograma
– 1-8 godina: 90 mikrograma
– 9-13 godina: 120 mikrograma
– 14 godina i više: 150 mikrograma
– trudnice: 220 mikrograma
– dojilje: 290 mikrograma
Koji su najbolji izvori joda?
Uključivanje algi u vašu ishranu je jedan od najboljih načina nadoknade joda, s obzirom na njihov visok sadržaj joda zajedno sa drugim važnim mineralima i antioksidantima koje inače sadrže. Različiti oblici morskih algi su definitivno neki od najboljih prirodnih izvora joda.
Ostali prirodni izvori joda u hrani uključuje plodove mora, sireve/nepasterizovane mlečne proizvode, određene proizvode od integralnih žitarica i jaja iz slobodnog uzgoja.
Do neke mere, voće i povrće takođe sadrži jod. Količina zavisi mnogo od zemljišta, đubriva i navodnjavanja koje se koristi za uzgoj useva.
Najbolji izvori joda u hrani
Imajte na umu da se nivo joda u velikoj meri razlikuje u odnosu na vrstu hrane, zavisno od uslova u kojima je gajena ili proizvedena. Na primer, pošto trošenje zemljišta zabrinjavajuće smanjuje količinu joda u namirnicama, hrana uzgajana u osiromašenim zemljištima ima niži nivo joda nego organski uzgajani usevi. Na sličan način, divlje ulovljeni morski plodovi i organska jaja iz slobodnog uzgoja sadrže viši nivo hranjivih sastojaka nego konvencionalno proizvedene ribe i jaja.
Evo 12 najboljih namirnica bogatih jodom (poređanih od najbogatijih do nešto manje bogatih):
1. Morske alge
2. Bakalar (divlje uhvaćen)
3. Jogurt (idealno sirovi)
4. Sirovo mleko
5. Jaja
6. Tuna
7. Lima pasulj
8. Kukuruz (organski)
9. Šljive
10. Sir (sirov, nepasterizovan)
11. Zeleni grašak
12. Banane
Da li su jodirana so i suplementi joda zdravi?
Više od 70 zemalja imaju programe jodiranja soli, a 70% domaćinstava širom sveta koriste jodiranu so. Namera jodiranja soli bila je da se spreči nedostatak joda u organizmu.
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje upotrebu kalijum jodida za jodiranje soli zbog njegove veće stabilnosti. U proseku, oko 45 mikrograma joda može se naći u svakoj osmini kašičice jodirane soli.
Preporučuje se unos Himalajske ili Keltske morske soli, za razliku od obične jodirane kuhinjske soli. . Morska so sadrži više od 60 minerala u tragovima i ne predstavlja rizik od prekomerne konzumacije jodirane soli.
Mnogi suplementi takođe sadrže jod u oblicima kalijum jodida ili natrijum jodida, uključujući mnoge multivitamine.
Oni obično nisu neophodni kada koristite dovoljno hrane bogate jodom i čak može biti opasno ako se uzimaju u visokim dozama. Uzimanje suplemenata u okviru preporučene dnevne količine može biti od pomoći i smatra se sigurnim, ali je takođe najbolje pažljivo pratiti doze i ciljati na to da se prirodni izvori joda u hrani više koriste.