MayaHealth - Centar dobrih navika

Pozovi danas na:

060/402-61-92

Korona virus – odgovori na najčešća pitanja

Want create site? Find Free WordPress Themes and plugins.

U narednim redovima baviću se odgovorima na najčešća pitanja u vezi virusa korona.

Želim još jednom da podsetim sve koji čitaju ovaj članak na važnost pridržavanja socijalnog distanciranja, poštovanja vremena ograničenja kretanja (u narodu je već uvrežen termin „policijski čas“), solidarnosti prema ostalim sugrađanima i pridržavanja odgovarajućih higijenskih mera.

Sve ovo bismo trebali činiti svakodnevno i posvećeno, kako bismo sačuvali svoje zdravlje i zdravlje naših najmilijih, naših sugrađana i najosetljivih grupacija kao što su starija lica.

Svima nam je cilj da nam se životi što pre vrate u normalno stanje.  Sigurna sam da nam je već svima jasno da nam je za to neophodna zajednička akcija. 

Upoznaj neprijatelja da bi ga pobedio. Sun Tzu

Šta je pandemija?

Pandemija je epidemija (epidemija zarazne bolesti) koja se širi na globalnom nivou. Pandemija najčešče nastaje kada se pojavi nova zarazna bolest koja ima potencijal da se velikom brzinom proširi po čitavom svetu.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila je pandemiju virusa COVID-19 11. marta 2020 godine.

Većina ljudi nema imunitet na novi virus. Virusi koji su prouzrokovali pandemije u prošlosti obično potiču od životinjskih virusa koji su mutirali da bi uticali na ljude.

Da bi novi virus imao pandemijski potencijal, mora da ispunjava tri kriterijuma:

  •       ljudi imaju malo ili nimalo postojan imunitet protiv virusa
  •       virus izaziva bolest kod ljudi
  •       virus se može efikasno širiti od osobe do osobe.

Pandemija COVID-19 prva je koju uzrokuje koronavirus.

 

Šta je virus COVID-19?

COVID-19 je novi soj koronavirusa koji prethodno nije identifikovan kod ljudi. Prvi put je identifikovan u Vuhanu, provinciji Hubei, Kina, gde je izazvao veliku i neprekidnu epidemiju. Od tada se širi po Kini. Slučajevi su od tada identifikovani i u drugim zemljama. COVID-19 virus je povezan sa koronavirusom šišmiša.

Kako se korona virus prenosi?

Ljudski koronavirusi se prenose sa osobe zaražene virusom COVID-19 na druge osobe koje su u bliskom kontaktu sa njom, preko kontaminiranih kapljica koje se šire kašljem ili kijanjem, ili dodirom kontaminiranih ruku, površina ili predmeta.

Korona virus period inkubacije: vreme koje protekne od momenta kada je osoba izložena virusu do momenta ispoljavanja prvih simptoma naziva se period inkubacije. U slučaju COVID-19 period inkubacije je najčešće od 5 do 6 dana, mada može biti u rasponu od 2 do 14 dana.

Iz tog razloga se od ljudi koji su bili u kontaktu s potvrđenim slučajem ili su došli iz zemalja koja su žarište infekcije, zahteva da se samoizoluju na 14 dana.

Čini se da se većina slučajeva COVID-19 prenosi od strane ljudi koji imaju simptome. Mali broj ljudi je mogao biti zarazan pre nego što su se razvili njihovi simptomi.

Koliko dugo koronavirus ostaje na površinama?

Prema navodima Svetske zdravstvene organizacije, još uvek nije potvrđeno koliko dugo koronavirus (COVID-19) opstaje na površinama. Zato se pretpostavlja da se ovaj virus ponaša kao i drugi koronavirusi. Studije sugerišu da koronavirusi (uključujući preliminarne informacije o virusu COVID-19) mogu da ostanu na površinama nekoliko sati ili do nekoliko dana. Ovo može varirati u različitim uslovima (npr. vrsta površine, temperatura ili vlažnost okruženja).

Ako imate i najmanju sumnju da je neka površina kontaminirana virusom, očistite je uobičajenim dezinfekcijskim sredstvom da biste eliminisali virus i zaštitili sebe i druge. Očistite ruke sredstvom na bazi alkohola ili ih operite sapunom i vodom. Izbegavajte da dodirujete oči, usta ili nos.

Koronavirus simptomi

Kada je u pitanju korona simptomi mogu uključivati povišenu telesnu temperaturu, kašalj, curenje iz nosa, kratak dah i druge simptome.

U težim slučajevima infekcija može izazvati upalu pluća s ozbiljnim akutnim respiratornim distresom.

Kakva je razlika između COVID-19 i gripa?

Prvi simptomi infekcije COVID-19 i gripa često su vrlo slični. Obe infekcije izazivaju groznicu i slične respiratorne simptome, koji tada mogu biti u rasponu od blagih do teških, a ponekad mogu biti i fatalni.

Oba virusa se prenose na isti način – kašljem ili kijanjem ili kontaktom sa rukama, površinama ili predmetima kontaminiranim virusom. Kao rezultat toga, iste javno-zdravstvene mere – kao što su pranje ruku u trajanju od 20 sekundi, kašljanje i kijanje u lakat ili maramicu i momentalno odlaganje maramice, kao i održavanje adekvatne higijene u domaćinstvu –   najvažnije mere za sprečavanje obe vrste infekcije.

Brzina prenosa je važna razlika između ova dva virusa. Grip obično ima kraći period inkubacije (vreme od infekcije do pojave simptoma) od COVID-19. 

Iako je raspon simptoma za ova dva virusa sličan, čini se da je frakcija sa teškom bolesti veća za COVID-19. Dok većina ljudi ima blage simptome, približno 15% ljudi ima težak oblik infekcije, a 5% zahteva intenzivnu negu u odeljenju bolnice. Proporcije teških i kritičnih infekcija COVID-19 znatno su veće nego kod gripa.

Putovao/la sam u drugu zemlju. Šta bi trebalo da uradim?

Ako ste bili u inostranstvu u poslednjih 14 dana, trebalo bi da:

  •       se samo-izolujete od drugih tokom 14 dana od dana kada ste stigli iz inostranstva
  •       da pratite simptome

Ako razvijete temperaturu ili respiratorne simptome, pozovite nadležne institucije – epidemiološku službu  i obratite se za pomoć.

 

Koliko dugo traje korona virus infekcija (COVID-19)?

Period infekcije virusom variraće od osobe do osobe. Blagi simptomi kod inače zdrave osobe mogu proći za samo nekoliko dana. Slično kao kod gripa, i za osobe sa drugim aktuelnim zdravstvenim problemima, kao što je respiratorno stanje, oporavak može da traje nedeljama, a u teškim slučajevima ishod može biti smrtonosan.

Kako se dijagnostikuje koronavirus (COVID-19)?

Infekcija COVID-19 dijagnostikuje se pronalaskom dokaza o virusu u respiratornim uzorcima kao što su brisevi sa zadnje strane nosa i grla ili tečnosti iz pluća.

Šta da radim ako dođem u kontakt sa osobom koja ima koronavirus?

Potrebno je da se izolujete kod kuće na 14 dana nakon kontakta sa zaraženom osobom, kao i da revnosno pratite eventualne simptome. 

Širenje koronavirusa sa osobe na osobu uglavnom se događa između ljudi koji su bliski jedni sa drugima. Bliski kontakt je obično neko ko je bio licem u lice najmanje 15 minuta ili je bio u istom zatvorenom prostoru najmanje 2 sata, sa osobom koja je bila zarazna.

Ako je vaš kontakt sa tom osobom bio manji od ovoga, postoji mnogo manji rizik od zaraze. Međutim, kao mera predostrožnosti, morate i dalje da nadgledate svoje zdravlje do 14 dana nakon što ste poslednji put bili izloženi zaraznoj osobi. Ako razvijete simptome koji uključuju temperaturu i/ili respiratorne znakove, molim vas nazovite nadležne institucije.

Praktikujte jednostavn i temeljnu higijenu:

  •       vodite računa da temeljno očistite ruke sapunom i vodom najmanje 20 sekundi ili upotrebite gel za ruke na bazi alkohola
  •       pokrijte nos i usta prilikom kašljanja i kijanja maramicom ili savijenim laktom. Maramicu nakon toga odmah bacite.

Šta da radim ako dođem u kontakt sa osobom koja je bila u kontaktu sa zaraženom osobom?

Ako ste bili u kontaktu sa osobom koja je identifikovana kao bliski kontakt druge osobe sa potvrđenom infekcijom COVID-19, ne treba da se samoizolujete i ne treba da preduzimate bilo kakve posebne mere predostrožnosti.

Ako bliski kontakt razvije simptome i potvrdi se kao slučaj COVID-19, u tom slučaju možete biti usmereni na samoizolaciju.

Ko je najviše rizičan?

Ljudi koji su u najvećoj opasnosti da dobiju korovirus infekciju su sledeći:

  •       oni koji su se nedavno vratili iz inostranstva, posebno iz kontinentalne Kine, Irana, Italije, Španije, Nemačke ili Koreje
  •       bili u bliskom kontaktu s nekim kome je dijagnostikovan COVID-19.

Na osnovu onoga što do sada znamo o COVID-19 i onome što znamo o drugim koronavirusima, oni koji su u najvećem riziku od ozbiljne infekcije su:

  •       osobe starije od 65 godina
  •       ljudi sa hroničnim medicinskim stanjima, kao što su bolest pluća, srčane bolesti, bubrežne bolesti, neurološka stanja i dijabetes
  •       osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom (kao što su ljudi koji imaju rak ili HIV, ili koji uzimaju kortikosteroide u visokoj dozi).

Ljudi koji žive u grupnim rezidencijalnim okruženjima su izloženi većem riziku da budu izloženi izbijanju COVID-19 ako se slučaj dijagnostikuje kod stanovnika ili člana osoblja. Ovo uključuje:

  •       ljude koji žive u staračkim domovima i domovima za osobe sa invaliditetom
  •       ljudi u zatvorskim objektima
  •       studenti u internatima
  •       ljudi na krstarećim brodovima.

Kako se sprečava infekcija korona virusom?

Neke jednostavne mere značajno smanjuju rizik od infekcije virusom COVID-19 i njegovog širenja na druge ljude:

o   Očistite ruke sapunom i vodom u trajanju od 20 sekundi, ili koristite sredstvo za čišćenje ruku na bazi alkohola.

o   Nos i usta prekrijte maramicom kada kašljete i kijate ili koristite lakat, a ne ruke.

o   Izbegavajte blizak kontakt sa osobama koje imaju simptome prehlade ili gripa i ostanite kod kuće ako imate ove simptome.

o   Izbegavajte da dirate lice i izbegavajte rukovanje sa drugima.

o   Pokušajte da održavate razdaljinu od 1,5 metra od drugih što je više moguće

Postoji li lek ili vakcina za korona virus?

Ne postoje vakcine koje štite od COVID-19.

Ne postoji specifičan tretman za COVID-19. Rana dijagnoza i opšta podržavajuća nega su važni. U većini slučajeva simptomi će nestati sami. Osobe koje imaju ozbiljnu bolest sa komplikacijama biće zbrinute bolnički.

Da li maske za lice štite od COVID-19? Koje maske za lice?

Maske za lice se ne preporučuju široj populaciji.

Ljudi koji imaju simptome i koji bi mogli biti zaraženi COVID-19 moraju da ostanu u izolaciji kod kuće, a trebalo bi i da nose hiruršku masku za lice kada se nalaze u istoj sobi sa drugim članovima porodice. 

Kako znamo da ljudi koji su imali COVID-19 više nisu zarazni?

Osobe sa potvrđenom infekcijom COVID-19 ostaju u izolaciji pod nadzorom medicinskih stručnjaka. Pre nego što se oslobode iz izolacije, radi im se testiranje da se vidi da li još uvek imaju COVID-19, a tim stručnjaka procenjuje da više nisu zarazni. Nakon otpusta, medicinski tim ima naknadnu procenu da bi se osiguralo da li će ostati dobro.

Da li se kućni ljubimci mogu zaraziti virusom COVID-19?

Iako se čini da je COVID-19 nastao iz životinjskog izvora, sada se uglavnom širi od osobe do osobe. Nema razloga da mislite da bi bilo koje životinje, uključujući kućne ljubimce, mogle biti izvor zaraze novim virusom.

Međutim, budući da životinje mogu da šire druge bolesti na ljude, uvek je dobra ideja oprati ruke nakon što ste bili u kontaktu sa životinjama.

 

Kućna izolacija

Da li moram da budem odvojen od drugih ljudi u svom domu ako treba da se samoizolujem?

Da. Ako svoj dom delite sa drugima, trebalo bi da ostanete u drugoj sobi, odvojeni od drugih ukućana ili da budete odvojeni koliko god je to moguće. Nosite hiruršku masku kada se nalazite u istoj sobi sa drugom osobom i kada tražite medicinsku negu. Koristite zasebno kupatilo, ukoliko je to moguće.

Vodite računa da ne delite sobu sa ljudima koji su u riziku od teške bolesti, kao što su stariji ljudi i oni koji imaju neko od oboljenja srca, pluća, bubrega ili dijabetes.

Šta je socijalno distanciranje?

Socijalno distanciranje znači da smanjujemo broj bliskih fizičkih i socijalnih kontakata koje imamo jedni sa drugima.

Kada se akcije društvenog udaljavanja kombinuju sa dobrim merama lične higijene, širenje pandemije kroz zajednicu može se usporiti. Ovo pomaže u zaštiti najugroženijih članova zajednice i smanjuje uticaj pandemije na osnovne zdravstvene usluge koje spašavaju život.

Socijalno distanciranje je efikasna mera, ali prepoznato je da se ne može primenjivati u svim situacijama, a cilj je da se generalno smanji potencijal prenošenja.

Socijalno distanciranje obuhvata:

o   izbegavanje gužve i okupljanja na kojima je teško držati se na odgovarajućoj udaljenosti od drugih

o   izbegavanje malih okupljanja u zatvorenim prostorima, na primer porodičnih proslava

o   pokušavajte da zadržite razdaljinu od 1,5 metra između sebe i drugih ljudi tamo gde je to moguće, na primer kada ste napolju i na javnom mestu

o   izbegavanje rukovanja, zagrljaje ili ljubljenje drugih ljudi

o   izbegavanje posete ranjivim ljudima, kao što su oni koji se nalaze u ustanovama za negu starijih osoba ili bolnicama, odojčadi ili ljudima sa oslabljenim imunološkim sistemom zbog određene bolesti ili medicinskog tretmana.

Pridržavanjem navedenih preporuka, najviše možemo da učinimo da se COVID-19 suzbije i da prestane da odnosi živote naših sugrađana. Sada je najvažnija individualna odgovornost. Zato – ostani kod kuće! Nekome ćeš možda spasiti život.

Did you find apk for android? You can find new Free Android Games and apps.

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *