Fraza “mi smo ono što jedemo” nije sasvim tačna.
Mi smo zapravo ono što apsorbujemo!
Zbog toga su digestivni enzimi ključni za bolju probavu i apsorpciju hranljivih materija u crevima.
Iznenađujuće, ali sve do relativno nedavno, bilo je malo poznato kako naš sistem organa za varenje stvarno funkcioniše.
Danas postoji sve veća incidencija bolesti koja se, kada se prati do izvora, čini da je povezana sa malabsorpcijom hranljivih materija zbog nedostatka digestivnih enzima.
To može biti slučaj ako vas muči anemija, na primer.
Šta su digestivni enzimi? Koja je njihova uloga u telu?
Svi enzimi su katalizatori koji omogućavaju da se molekuli menjaju iz jednog oblika u drugi. Digestivni enzimi su enzimi koji se koriste u probavnom sistemu. Ovi enzimi pomažu u razbijanju velikih makromolekula koji se nalaze u hrani koju jedemo u manje molekule koja su naša creva u stanju da apsorbuju.
Digestivni enzimi su podeljeni u tri klase: proteolitički enzimi koji su potrebni za varenje proteina, lipaze potrebne za varenje masti i amilaze potrebne za varenje ugljenih hidrata.
Kod ljudi postoje različiti tipovi digestivnih enzima, od kojih neki uključuju:
Amilaza – Pronađena u pljuvačnom i pankreatičnom soku i radi na razbijanju velikih molekula skroba u maltozu. Potrebno je razbiti ugljene hidrate, skrobove i šećere, koji preovladavaju u osnovi sve biljne hrane (krompir, voće, povrće, žitarice itd.).
Pepsin – nalazi se u želudačnom soku u želucu i pomaže u razbijanju proteina na manje jedinice zvane polipeptide.
Lipaza – napravljena od strane vašeg pankreasa i izlučuje se u tanko crevo. Nakon mešanja sa žuči, pomaže u preradi masti i triglicerida u masne kiseline. Potrebno je svariti hranu koja sadrži masti kao što su mlečni proizvodi, orašasti plodovi, ulja, jaja i meso.
Tripsin i himotripsin – Ove endopeptidaze dalje razgrađuju polipeptide u još manje delove.
Celulaza – Pomaže u varenju visokokvalitetnih namirnica poput brokolija, špargle i pasulja, što može prouzrokovati prekomerno nadimanje u stomaku i gasove.
Ekopeptidaze, karboksipeptidaza i aminopeptidaza – pomaže u oslobađanju pojedinih aminokiselina.
Laktaza – razlaže šećer laktozu u glukozu i galaktozu.
Sukraza – razlaže šećer sukrozu u glukozu i fruktozu.
Maltaza – razlaže šećer maltozu u manje molekule glukoze.
Ostali enzimi koji rastvaraju šećer/ugljene hidrate su invertaza, glukoamilaza i alfa-glaktozidaza.
Kako funkcionišu digestivni enzimi?
Većina aktivnosti kada je u pitanju varenje hrane dešava se zahvaljujući gastrointestinalnim tečnostima koje sadrže digestivne enzime. Ovi enzimi deluju nad određenim hranljivim sastojcima (masti, ugljeni hidrati ili proteini). Proizvodimo specifične digestivne enzime koji pomažu u apsorpciji različitih vrsta hrane koju jedemo. Drugim rečima, pravimo enzime specifične za proteine, specifične za masti i ugljene hidrate.
Digestivni enzimi nisu samo korisni – oni su neophodni!
Pretvaraju kompleksne namirnice u manja jedinjenja, uključujući aminokiseline, masne kiseline, holesterol, proste šećere i nukleinske kiseline (koje pomažu u stvaranju DNK). Enzimi se sintetišu i izlučuju u različitim delovima digestivnog trakta, uključujući usta, želudac i pankreas.
U nastavku je prikazan postupak varenja u šest nivoa, počevši od žvakanja, koje pokreće sekreciju digestivnog enzima:
1) Salivarna amilaza u ustima je prvi digestivni enzim koji pomaže u razbijanju hrane u manje molekule, a taj proces se nastavlja nakon što hrana ulazi u želudac.
2) Parijetalne ćelije želuca se zatim aktiviraju u oslobađajuće kiseline, pepsin i druge enzime, uključujući želudačnu amilazu, a počinje proces degradacije delimično svarene hrane u tzv. polutečnu masu delimično svarene hrane.
3) Želudačna kiselina takođe ima efekat neutralizacije amilaze iz pljuvačke, dozvoljavajući akciju gastrične amilaze.
4) Nakon oko sat vremena, polutečna masa delimično svarene hrane se pomera u duodenum (gornji deo tankog creva), gde kiselina koja se izlučuje u želucu pokreće oslobađanje hormona sekretina.
5) To obaveštava pankreas da oslobađa hormone, bikarbonat, žuč i brojne enzime pankreasa, od kojih su najvažniji: lipaza, tripsin, amilaza i nukleaza.
6) Bikarbonat menja kiselost polutečne mase delimično svarene hrane od kisele do alkalne, što ima efekat, ne samo da dozvoljava enzimima da razlažu hranu, već i ubijaju bakterije koje nisu u stanju da preživljavaju u kiseloj sredini želuca.
U ovom trenutku, za ljude bez insuficijencije digestivnih enzima (nedostatak digestivnih enzima), većina posla je urađena. Za druge, dodatak digestivnih enzima je potreban i pomaže u ovom procesu.
Koje su koristi digestivnih enzima?
Odgovor je jednostavan: bez njih, ne bismo mogli da varimo hranu! Uz to, postoje tri glavna razloga zašto mnogi ljudi treba da uzimaju digestivne enzime:
– pomažu u lečenju sindroma povećane crevne propustljivosti (“leaky gut syndrome”)
– pomažu telu u razbijanju proteina i šećera teških za varenje kao što su gluten, kazein i laktoza
– znatno umanjuju simptome bolesti kao što su refluks kiseline (gorušica) i sindroma iritabilnog creva
– poboljšavaju apsorpciju i sprečavaju nedostatak hranljivih materija
– sprečavaju inhibitore enzima prirodno prisutnim u hrani poput kikirikija, pšeničnih klica, belančevina, orašastih polodova, semena, pasulja i krompira.
Važno je da napomenem da digestivni enzimi uglavnom nisu povezani sa gubitkom težine i nisu namenjeni za ovu svrhu – iako jedenje zdrave ishrane koja podržava proizvodnju prirodnih enzima može smanjiti upale i pomoći vam da postignete zdraviju težinu.
Kome su potrebni digestivni enzimi?
Ako vam nedostaju specifični enzimi koji su potrebni da biste razbili određene hranljive materije (kao što su neki tipovi šećera), možda ćete osećati simptome kao što su nadimanje u stomaku, gasovi, bolovi u stomaku i zamor.
Ostali znaci koji bi mogli da znače da ćete imati koristi od uzimanja digestivnih enzimskih suplemenata su:
– refluks kiseline
– žudnja za određenom hranom
– problemi sa štitnom žlezdom
– gorušica, indigestija ili podrigivanje
– proređivanje ili opadanje kose
– suva ili osetljiva koža
– problemi sa koncentracijom
– jutarnji zamor
– problemi sa spavanjem
– artritis ili bol u zglobovima
– slabost mišića
– promene raspoloženja, depresija ili razdražljivost
– glavobolje ili migrene
– pogoršanje simptoma PMS-a.
Sve veći broj ljudi danas uzima digestivne enzime, a kod narednih situacija je opravdana i blagotvorna upotreba digestivnih enzima:
1. Digestivne bolesti
Refluks kiseline, gasovi, nadimanje, sindrom povećane crevne propustljivosti, sindrom iritabilnog creva (IBS), Kronova bolest, ulcerativni kolitis, divertikulitis, malabsorpcija, dijareja ili konstipacija.
2. Nedostatak enzima u vezi sa starenjem
Zbog toga stariji ljudi mogu imati koristi od uzimanja digestivnih enzimskih suplemenata, posebno ako pate od neugodnih simptoma.
3. Hipohlorhidrija
Ne pate samo stariji ljudi od hipohlorhidrije (premalo želudačne kiseline), što definitivno dovodi do problema u varenju hrane.
4. Bolesti jetre i druge bolesti povezane sa enzimima
Svako sa bolestima jetre može da ima istovremenu insuficijenciju enzima. Ostali znaci i simptomi koji se mogu iskusiti uključuju nenamerni gubitak težine, ponavljajuće respiratorne infekcije, umor i brze otkucaje srca.
Postoje i druge bolesti koje se na početku dijagnoze mogu pojaviti nevezano sa enzimskim nedostatkom, ali takođe zaslužuju pažnju:
– Kronova bolest može dovesti do nedostatka enzima.
– Nedostatak gvožđa ili nedostatak vitamina B12 može ukazati na to da digestivni proces ne uspeva da iscrpi ove hranljive sastojke iz hrane
– Nedostatak vitamina D može ukazivati na još jedno pitanje malapsorpcija, kao što i noćno slepilo može rezultirati iz nedostatka vitamina A
Obratite pažnju i na sledeće simptome:
Promene stolice – Ako je stolica bleda i pluta na površini wc školjke, jer masnoće plutaju, to pokazuje da pankreasni enzimi ne funkcionišu ispravno. Još jedna indikacija može biti masna naslaga koja ostane u toaletnoj vodi.
Gastrointestinalne tegobe – Još jedan indikator, pored nadutosti stomaka, oko sat vremena nakon jedenja je dijareja. Nadutost i loše varenje takođe ukazuju na to da pacijent može imati insuficijenciju enzima.
Fluorisana voda – Nedavna istraživanja sugerišu da fluorid u vodi može biti odgovoran za smanjenu aktivnost i lipaze i proteaze pankreasa.
5. Pankreasna insuficijencija
Pankreasna insuficijencija je nesposobnost pankreasa da luči enzime potrebne za varenje, što je uobičajeni problem kod ljudi sa rakom pankreasa. Proizvodi enzima pankreasa se takođe koriste kod bolesnika sa rakom pankreasa, hroničnim pankreatitisom, cističnom fibrozom i nakon operacije na pankreasu ili crevima.