Subklinički hipotiroidizam – koji pogađa između procenjenih 3 do 8% populacije, posebno žena i starijih odraslih osoba – može biti uzrok simptoma kao što su umor, anksioznost i loše pamćenje.
Subklinički hipotiroidizam se smatra vrstom “blagog poremečaja funkcije štitne žlezde”, a u nekim slučajevima je rani oblik hipotiroidizma. Hipotireoza opisuje stanje u kome telo ne proizvodi dovoljno hormona štitne žlezde, uključujući tiroksin (T4) i trijodotironin (T3).
Glavna zabrinutost oko ovog stanja je da može napredovati do kliničkog hipotiroidizma i da može izazvati komplikacije kao što su kardiovaskularne bolesti, kognitivna oštećenja i problemi vezani za raspoloženje.
Kada je reč o lečenju subkliničkog hipotireoidizma, u toku je debata o najboljem pristupu. U stvari, kontroverzno je čak šta se kvalifikuje kao bolest štitne žlezde i koji nivoi hormona spadaju izvan “normalnog” opsega.
Da li će neko sa subkliničkom hipotireozom imati koristi od iste vrste ishrane za hipotireozu i prirodnih tretmana koji se preporučuju onima sa naprednijim oblikom bolesti štitne žlezde? U većini slučajeva odgovor je DA – iako lečenje problema sa štitnjačom može biti komplikovano i često zahteva strpljenje i personalizovani plan.
Šta je subklinički hipotiroidizam?
Da bi se dijagnostikovalo ovo stanje, koje se ponekad naziva subkliničkom bolešću štitne žlezde, test krvi mora pokazati da osoba ima nivoe perifernih hormona štitnjače koji su unutar normalnog raspona, ali nivoi stimulirajućeg hormona štitnjače (ili TSH) da su blago povišeni.
Šta to znači ako je TSH nivo povišen?
Hormon koji stimuliše štitnu žlezdu se proizvodi u hipofizi, koja se stimuliše hipotalamusom u mozgu. TSH ima zadatak da ”kaže” štitnoj žlezdi da proizvodi više hormona štitne žlezde kada nivoi padnu prenisko. To znači da je povišeni TSH znak da telo pokušava da proizvede više hormona štitne žlezde.
T3 i T4 se oslobađaju u krvotok, a zatim putuju kroz telo, kontrolišući metabolizam i upotrebu energije u telu. To znači da će osobe sa subkliničkom hipotireozom i kliničkim hipotireozom obično imati simptome koji su povezani sa sporim metabolizmom.
Neki ljudi sa subkliničkim hipotiroidizmom neće uopšte imati nikakve simptome, ili samo vrlo blage simptome.
Kada se pojave, subklinički simptomi hipotireoze i komplikacije mogu uključivati sledeće tegobe:
Štitna žlezda simptomi bolesti:
- Umor
- Depresija, anksioznost i “ćudljivost”
- Povećana osetljivost na hladnoću
- Zatvor
- Suva koža
- Dobijanje na težini
- Otečeno lice
- Slabost mišića, bolovi, nežnost i ukočenost
- Teži od normalnog ili nepravilni menstrualni ciklusi
- Stanjivanje kose
- Usporeni otkucaji srca
- Oslabljena memorija
- Nizak libido
- Uvećana štitna žlezda (gušavost)
- Veći rizik od progresije do kliničkog hipotiroidizma
- Moguće smanjenje kvaliteta života može biti uzrokovano anksioznošću, niskim libidom, niskom energijom i problemima vezanim za spavanje
- Mogućnost većeg rizika za kardiovaskularna stanja, uključujući visok krvni pritisak, visok holesterol i kongestivnu srčanu insuficijenciju
Kada je u pitanju štitna žlezda simptomi bolesti kod žena se najčešće odnose na probleme sa menstrualnim ciklusom, hormonski disbalans, promene u kvalitetu kože i kose, ali i raspoloženja.
U slučaju da se pitate, razlika između hipotiroidizma i hipertireoze je sledeća: hipotireoidizam je termin koji označava usporenu štitnu žlezdu, dok hipertireoidizam opisuje preterano aktivnu štitnu žlezdu. Ova dva poremećaja štitne žlezde često izazivaju suprotne simptome.
Možete li imati normalne nivoe TSH, ali i dalje biti hipotireoidni? Da, moguće je!
Imajući nizak nivo T4 (niži od 5 do 13,5 mikrograma po decilitru), ali normalni nivo TSH može ukazivati na hipotireoidizam. S druge strane, subklinički hipotireoidizam je definisan kao normalan nivo tiroksina (T4) u serumu kombinovan sa povišenim TSH.
Šta uzrokuje subklinički hipotiroidizam?
Uzroci subkliničke hipotireoze su isti kao oni kod hipotireoze. Najčešći uzrok povišenog TSH je autoimuna bolest štitne žlezde, poznata i kao Hashimotova bolest ili samo – Hašimoto. Istraživanja pokazuju da antitiroidna antitela povezana sa Hashimotom mogu biti detektovana u oko 80% pacijenata sa subkliničkim hipotireoidizmom. Drugi uzroci ovog stanja mogu biti: radiojodna terapija, radioterapija, operacija tiroidne žlezde, granulomatozni tiroiditis, nedostatak joda i trudnoća ili postpartalno. Hronični stres, deprivacija sna, loše zdravlje creva i nedostatak hranjivih materija takođe mogu biti faktori koji doprinose.
Treba li tretirati subklinički hipotireoidizam?
Lekari dijagnostikuju subklinički hipotireoidizam koristeći rezultate testa krvi koji pokazuju povišen TSH hormon.
Budući da poremećaji štitne žlezde mogu biti složeni, preporučuje se da pacijenti urade kompletan hormonski panel (detaljniji test koji pokazuje nivoe svih tiroidnih hormona) kako bi se odredio najbolji tip tretmana koji odgovara stanju pacijenta.
Pročitajte još –> kako se prirodno tretira subklinički hipotiroidizam?
Kada se dijagnostikuje i može li se izlečiti subklinički hipotireoidizam?
Ne postoji pojedinačan “lek” za dijagnozu hipotireoze, ali mogu postojati načini da se prirodno poveća proizvodnja tiroidnih hormona.
Klinički hipotireoidizam je obično osetljiv na kombinaciju promena načina života i lekova; međutim, sporno je da li subklinički hipotireoidizam treba tretirati na isti način. Kliničari imaju različita mišljenja o najboljem pristupu kada je reč o subkliničkom lečenju hipotireoze, jer se svi pacijenti ne suočavaju sa simptomima koji utiču na kvalitet života.
Tačna gornja granica “normale” za serumske nivoe TSH ostaje predmet debate. Trenutno, standardni pristup lečenja hipotireoidizma je lečenje ljudi sa stalnim nivoom TSH u serumu od više od 10,0 mIU/L. U ovom slučaju, rutina je da se koriste lekovi, uključujući levotiroksin, da bi se nivo hormona štitnjače uneo u normalni opseg.
Za osobe sa nivoima TSH manjim od 10,0 mIU/L, preporučuje se „individualizovana terapija“ na osnovu simptoma pacijenta, istorije bolesti, rizika za napredovanje do hipotiroidizma, starosti i drugih faktora.
Istraživanja pokazuju da oko 80% pacijenata sa subkliničkom hipotireozom ima serumski TSH manji od 10 mIU/L. Neki stručnjaci smatraju da bi gornja granica normale za nivo TSH u serumu trebala biti između 3,0 i 5,0 mIU/L, ili možda čak i do 2,5 mIU/L.
Lečenje često nije najbolji tretman kod pacijenata sa subkliničkim hipotireozom. U meta-analizi 14 randomizovanih kliničkih ispitivanja iz 2007. godine pronađeni su dokazi da levotiroksin zamenska terapija za subklinički hipotiroidizam ne dovodi do smanjenja kardiovaskularnog morbiditeta i ne poboljšava kvalitet života – kao što je poboljšanje raspoloženja, anksioznosti i kognicije – u poređenju sa onima koji se nisu lečili od subliničke hipotireoze.
Kvantna medicina jedna je od najbrže rastućih medicinskih metoda u našem okruženju. Sve više lekara i zdravstvenih radnika prepoznaje prednosti i mogućnosti ove neinvazivne metode. Ukoliko vas zanima kako izgleda kvantni pregled i kako možete zakazati svoj termin u Centru dobrih navika, pročitajte blog koji se bavi temom -> kvantna medicina Beograd.