Metabolički sindrom postaje sve prisutniji zbog povećanja stope gojaznosti kod dece i odraslih.
U ne tako dalekoj budućnosti, metabolički sindrom može čak prestići pušenje kao vodeći faktor rizika za srčane bolesti.
Srećom, postoji realna nada za prirodno sprečavanje metaboličkih poremećaja u telu. Možete sprečiti ili odložiti metabolički sindrom uglavnom sa nečim što možete da kontrolišete – promene u načinu života.
Odgovarajuća ishrana je prvi i osnovni put ka izlečenju ovog zdravstvenog problema.
Svakodnevni i dugoročni napori na održavanju zdravog načina života su bez sumnje vaš najsigurniji i najbolji način da izbegnete metabolički sindrom i sve komplikacije koje mogu nastati iz ove višedimenzionalne zdravstvene borbe!
Šta je metabolički sindrom?
Metabolički sindrom se ponekad naziva i metabolički sindrom X, metabolička bolest ili sindrom insulinske rezistencije. Šta je tačno metabolički sindrom? To je zapravo izraz za skup više stanja, uključujući gojaznost abdomena, visoke nivoe triglicerida, visok nivo šećera u krvi, visok krvni pritisak ili nizak HDL (dobar) holesterol. Kada osoba ima tri ili više ovih metaboličkih faktora rizika koji se pojavljuju zajedno, onda se toj osobi dijagnostikuje metabolički sindrom.
Oko 85% ljudi koji imaju dijabetes tip 2 takođe imaju metabolički sindrom. Ove osobe imaju mnogo veći rizik od srčanih oboljenja nego 15% ljudi koji imaju dijabetes tipa 2 bez metaboličkog sindroma.
Tako se prirodni tretmani za dijabetes koriste i za lečenje metaboličkog sindroma.
Metabolički sindrom simptomi i faktori rizika
Istina je da su većina poremećaja povezanih sa metaboličkim sindromom zapravo bez simptoma. Međutim, jedan vrlo čest vidljiv znak metaboličkog sindroma je veliki obim struka. Ako je većina masti oko vašeg struka, a ne na bokovima, vi ste u većem riziku od srčanih bolesti i dijabetesa tipa 2.
Ostali simptomi i faktori rizika uključuju:
1. Visok nivo šećera u krvi
Ako imate visok nivo šećera u krvi, možda ćete doživeti znake i simptome dijabetesa kao što su povećana žeđ, povećano mokrenje, zamor i zamagljen vid. Normalan nivo šećera izmeren na gladno je manji od 100 mg/dL. Nivo šećera u krvi između 100-125 mg/dL se smatra predijabetesom. Nivo glukoze u krvi na nivou od 126 mg/dL ili više se smatra dijabetesom. Nivo šećera u krvi od 100 mg/dL ili više (izmeren na gladno) smatra se faktorom rizika za metabolički sindrom.
2. Visok krvni pritisak
Visok krvni pritisak je još jedan simptom i faktor rizika za metabolički sindrom, koji može ostati neprimećen ako ne proveravate redovno svoj krvni pritisak. Krvni pritisak od 130/85 mmHg ili više se smatra faktorom rizika za metabolički sindrom.
3. Visoki trigliceridi
Još jedan mogući znak metaboličkog sindroma je visok nivo triglicerida. Trigliceridi su vrsta masti ili lipida koji se nalaze u vašoj krvi. Kad jedete, vaše telo pretvara bilo kakve kalorije koje nije potrebno odmah koristiti u trigliceride. Nivo triglicerida od 150 mg/dL ili više je faktor rizika za metabolički sindrom.
4. Nizak HDL holesterol
HDL holesterol se često naziva “dobar” holesterol jer pomaže u uklanjanju lošeg holesterola iz vaših arterija. Nivo HDL holesterola manji od 50 mg/dL za žene i manje od 40 mg/dL za muškarce predstavlja faktor rizika za metabolički sindrom.
Lekar može dijagnostikovati metabolički sindrom na osnovu rezultata fizičkog pregleda i testova krvi.
Uzroci metaboličkog sindroma
Dva glavna uzroka metaboličkog sindroma su prekomerna težina ili gojaznost i nedostatak fizičke aktivnosti.
Studija iz 2017. godine je istakla da je sat vremena nedeljnog vežbanja sa otporom povezan sa 29% manjim rizikom od razvoja metaboličkog sindroma, u poređenju sa vežbanjem bez otpora. Metabolički sindrom je metabolička bolest koja je direktno povezana sa insulinskom rezistencijom, što je češće kod gojaznih i fizički neaktivnih ljudi.
Šta se podrazumeva pod insulinskom rezistencijom? Zdrav digestivni sistem razbija hranu u glukozu. Zatim insulin, hormon izlučen od strane pankreasa, pomaže da glukoza uđe u vaše ćelije i da se koristi kao gorivo. Međutim, ako nastane insulinska rezistencija, vaše ćelije neće reagovati na tipičan način na insulin, i samim tim, glukoza ne može ući u vaše ćelije tako lako. Ova pojava dovodi do povećanja nivoa glukoze u krvi uprkos naporima vašeg tela da upravlja glukozom proizvodnjom sve više insulina.
Ako se ovo dešava dovoljno dugo, tada vaše telo ne može da pravi dovoljno insulina za održavanje normalnog nivoa glukoze u krvi i možete razviti dijabetes. Budući da 85% ljudi koji imaju dijabetes tipa 2 takođe imaju metabolički sindrom, ako razvijete dijabetes onda je verovatnoća da imate metabolički sindrom veoma povećana.
Dodatni faktori rizika, od kojih je većina nažalost van vaše kontrole, povećavaju rizik za metabolički sindrom:
– Starost: rizik od metaboličkog sindroma se povećava sa godinama, pa utiče na 40% ljudi starijih od 60 godina.
– Porodična istorija dijabetesa: veća je verovatnoća da imate metabolički sindrom ako imate porodičnu istoriju dijabetesa tipa 2 ili ste imali dijabetes tokom trudnoće (gestacijski dijabetes).
– Ostale bolesti: vaš rizik od metaboličkog sindroma je veći ako ste ikada imali kardiovaskularne bolesti, nealkoholnu bolest masne jetre ili sindrom policističnih jajnika.
Pored toga, stručnjaci nastavljaju da istražuju druge zdravstvene uslove koji mogu igrati ulogu u metaboličkom sindromu, uključujući:
– kamen u žučnoj kesi
– problemi sa disanjem tokom spavanja (kao što je sleep apnea).
Konvencionalni tretman metaboličkog sindroma
Promene načina života su tipično glavni tretman metaboličkog sindroma. Preporučene promene u načinu života obično uključuju zdravu ishranu dobro upravljanje stresom, gubitak i održavanje zdravije telesne težine, više fizičke aktivnosti i odustajanje od pušenja.
Kada je u pitanju metabolički sindrom terapija – glavni cilj kod lečenja metaboličkog sindroma je smanjenje rizika od koronarne bolesti srca. Drugi cilj lečenja je sprečavanje pojave dijabetesa tipa 2, ako se on još nije razvio.