Gluten je vrsta proteina koja se nalazi u pšenici, ječmu i raži.
Pored toga, gluten se često koristi u proizvodnji mnogih visoko prerađenih hemijskih aditiva, koji se nalaze u hrani svih vrsta.
U kombinaciji sa činjenicom da proizvodnja može dovesti do unakrsne kontaminacije, to znači da gluten u tragovima često završava u prehrambenim proizvodima koji su naizgled bez glutena- poput preliva salata, začina i slatkiša.
Kako se intolerancija na gluten razlikuje od celijakije?
Celijakija je poremećaj koji se dijagnostikuje kada osoba ima pravu alergiju na gluten. Celijakija je retka bolest, koja utiče na oko 1% ili manje procenata odraslih.
Neka istraživanja sugerišu da na svaku osobu kojoj je dijagnostikovana celijakija, ide još šest osoba koje još uvek nisu svesne da boluju od celijakije.
Simptomi celijakije
Simptomi celijakije su: hroničan umor, grčevi u mišičima, bolovi u zglobovima nerazjašnjene etiologije, artritis, emocionalna preosetljivost, iritabilnost, depresija, anksioznost, izostanak menstruacije, osip na telu praćen svrabom, migrenski bolovi, neplodnost, ponovljeni pobačaji, nerazjašnjena anemija usled nedostatka gvožđa.
Međutim, čak i kada osoba ustanovi da ne boluje od celijakije, i dalje postoji šansa da ima intoleranciju na gluten, što sa sobom opet nosi brojne zdravstvene rizike.
U medicini postoje samo dva gledišta – ili ste „pozitivni“ na celijakiju i imate alergiju na gluten ili ste „negativni“ i nemate razloga da izbegavate hranu koja sadrži gluten.
Međutim, danas postojeće istraživačke studije zajedno sa dokazima (ljudska iskustva) pokazuju da simptomi intolerancije na gluten uopšte nisu toliko „crno-beli“.
To znači da je moguće imati simptome intolerancije na gluten, a da pritom nije prisutna celijakija.
Ovom vrstom stanja je iskazan novi izraz koji se naziva ne-celijakija-glutenska osetljivost (non-celiac gluten sensitivity- NCGS).
Ljudi sa NCGS-om nemaju celijakiju, ali se bolje osećaju kada izbegavaju gluten u ishrani.
Ishrana bez glutena umanjuje gastrointestinalne tegobe kod osoba sa intolerancijom na gluten.
Oštećenja nastala zbog poremećaja u vezi sa glutenom, uključujući celijakiju i NCGS, ne zadržavaju se samo na gastrointestinalnom traktu. Nedavna istraživanja, u proteklih nekoliko decenija, ukazuju na to da se simptomi intolerancije na gluten ispojavaju u skoro svakom sistemu u telu – centralni nervni sistem, endokrini sistem, kardiovaskularni sistem, reproduktivni sistem i skeletni sistem.
S obzirom na to da je intolerancija gluten povezana autoimunim reakcijama u organizmu i zapaljenskim procesima, ona se povezuje i sa brojnim bolestima. No, problem je u tome što mnogi ljudi ne povezuju ove simptome sa ishranom.
Simptomi intolerancije na gluten (ili NCGS) su široko rasprostranjeni i mogu uključivati:
* Digestivne i IBS simptome, uključujući bol u stomaku, grčeve, nadimanje, opstipaciju (zatvor) ili dijareju.
* „Moždanu maglu“, slabu koncentraciju i probleme pamćenja informacija.
*Česte glavobolje.
*Promene u vezi sa raspoloženjem, uključujući anksioznost i simptome depresije
*Stalne niske nivoe energije i sindrom hroničnog umora.
*Bolove u mišićima i zglobovima.
*Trnjenje u rukama i nogama.
*Reproduktivne probleme i neplodnost.
*Probleme sa kožom, uključujući dermatitis, ekcem i kožni osip.
*Nutritivne nedostatke, uključujući anemiju (nedostatak gvožđa).
*Veći rizik od poremećaja u učenju, uključujući autizam i ADHD.
*Možda veći rizik za neurološke i psihijatrijske bolesti, uključujući Alchajmerovu bolest, demenciju i šizofreniju.
Postavlja se logično pitanje kako je gluten sposoban izazivati toliko različitih problema.
Istraživanja ukazuju na to da gluten zaista može prouzrokovati značajne promene u mikrobiomu- što je veliki problem, s obzirom na to da naše zdravlje uglavnom zavisi od zdravlja našeg creva.
Intolerancija na gluten može uticati na skoro svaku ćeliju, tkivo i sistem u telu, jer bakterije koje se nalaze u crevima učestvuju u brojnim procesima, od apsorpcije nutrijenata i proizvodnje hormona do metaboličke funkcije i kognitivnih procesa.
Šta uzrokuje intoleranciju na gluten?
Postoji više faktora koji mogu dovesti do toga da ljudi imaju veću verovatnoću da doživljavaju simptome intolerancije na gluten: nedovoljna zastupljenost nutrijenata israni, oštećenje digestivnog trakta, imunološki status, genetski faktori i hormonski disbalansi- svi ovi faktoti mogu učestvovati u nastanku i razvoju simptoma intolerancije na gluten.
Gluten kao antinutrijent
Antinutrijenti su supstance koje su prisutne u biljnoj hrani, uključujući žitarice, mahunarke, orahe i semena. Biljke sadrže antinutrijente kao ugrađeni mehanizam odbrane; oni imaju biološki imperativ za preživljavanje i reprodukciju baš kao ljudi i životinje. Zbog toga što se biljke ne mogu braniti od grabljivica izbegavanjem, oni su se razvili da bi zaštitili svoje vrste tako što su nosili antinutrijentalne „toksine“ (koji u nekim slučajevima mogu biti korisni za ljude, kada imaju sposobnost da se bore protiv infekcija, bakterija u telu).
Gluten sa smatra vrstom antinutrijenta – on ometa normalnu probavu i kod mnogih izaziva nadimanje, gasove, opstipaciju (zatvor) i dijareju, zbog svog delovanja na bakterije koje žive u crevima.
Može da izazove oštećenje creva, što u nekim slučajevima prouzrokuje „sindrom iritabilnog kolona“ i autoimune reakcije. Takođe, vezuje se za određene aminokiseline (proteine), esencijalne vitamine i minerale, čineći ih neiskoristljivim.
Sundrom povećane crevne propustiljivosti – leaky gut syndrome
Sindrom propusnih/curećih creva (leaky gut syndrome) vezan je za intoleranciju na gluten.
To je poremećaj koji se razvija kada se u zidovima creva stvore male pukotine, a zatim veliki proteini dodatno slabe barijeru između crevnog sadržaja i krvotoka.
Molekuli koji se obično čuvaju unutar creva, tada mogu da uđu u krvotok i putuju po celom telu, gde mogu izazvati hronični inflamatorni odgovor niskog intenziteta, koji dugo može ostati nezapažen.
Kako se utvrđuje NCGS?
Kriterijumi koji sada koriste medicinski stručnjaci za dijagnozu NCGS nalaze se u nastavku. Pacijent obično doživljava nekoliko od ovih simptoma navedenih u nastavku, pre nego što je dijagnostikovan:
*Nekoliko tipičnih simptoma celijakije (dijareja, nadimanje, bol u stomaku, zamor, letargija)
*Povlačenje simptoma kada je iz ishrane izbačen gluten.
*Indikacije oštećenja creva kada pacijent ima pozitivnu biopsiju tankog creva.
*Povišena antitela- ovo može uključiti antitela na alfa-gliadin (vrstu proteina glutena) ili transglutaminazu tkiva-2 (enzim koji se nalazi u crevima i drugim organima).
Ishrana bez glutena pogodna je za osobe koje pate od sindroma iritabilnog kolona (SIC, IBS)
Neke procene nagoveštavaju da 6%-10% puta više ljudi ima intoleranciju na gluten, nego što ima celijakiju. To znači da 1 od 10 odraslih osoba može imati NCGS.
Teško je postaviti dijagnozu NCGS-a, jer su mnogi od simptoma uzrokovanih glutenom široki i vrlo slični simptomima uzrokovanim drugim poremećajima (zamor, bolovi u telu i promene raspoloženja).
Posebno zato što postoji velika preklapanja simptoma sindroma iritabilnog kolona (IBS) i intolerancije na gluten.
Mnogi ljudi sa IBS-om osećaju se bolje kada ne koriste gluten u svojoj ishrani.
Kod ljudi sa IBS-om, gluten može uzrokovati simptome, ali je i mogućnost da drugi atributi pšenice pored glutena (kao što su inhibitori amilaze-tripsina i slabo fermentisani, slabo absorbirani ugljeni hidrati sa kratkim lancem) mogu dovesti do lošeg varenja.
Simptome intolerancije na gluten moguće je veoma efikasno regulisati prirodnim putem
1. Regulišite ishranu eliminacijom glutena
«Eliminaciona dijeta» podrazumeva uklanjanje glutena iz ishrane u potpunosti, i to u trajanju od najmanje 30 dana (ali poželjno duže – npr. tri meseca), a zatim se gluten ponovo vraća u ishranu.
Ukoliko se simptomi ublaže tokom perioda eliminacije, a zatim se ponovo pojavljuju pri unosu glutena, to je jasan znak da gluten doprinosi simptomima. Međutim, veoma je važno testirati samo jednu stvar istovremeno (gluten), a ne nekoliko (poput mleka, glutena i šećera), jer to može prouzrokovati lažno pripisivanje simptoma.
2. Život bez glutena
Jednom kada ustanovite da vam gluten smeta, veoma je važno da shvatite koliko je važno da omogućite sebi ishranu bez glutena.
Ukoliko imate ozbiljnu reakciju na gluten, kada ga vratite u ishranu posle perioda eliminacije, možda ćete želeti da se testirate na celijakiju da biste znali da li treba da izbegavate gluten na neodređeno vreme.
Ako ste sigurni da nemate celijakiju i dalje bi trebalo da planirate izbegavanje glutena koliko god je to moguće kako biste sprečili nadražaj creva, dalje probleme sa probavom i agravaciju trenutnih simptoma.
Šta sve podrazumeva ishrana bez glutena?
Ishrana bez glutena je ishrana bez pšenice, raži i ječma.
To znači da bi trebali izbegavati većinu peciva, hleb, hranu koja sadrži brašno (kao što su pica ili testenine u restoranima), većinu pakovanih namirnica (žitarice, paste, kolači i sl.), neke vrste alkohola, uključujući i pivo.
Pažljivo proverite etikete sastojaka, pošto se gluten krije u mnogim proizvodima, na koje najmanje sumnjate.
Fokusirajte se na ishranu sa više antiinflamatornih namirnica, kako biste blagotvorno uticali na sistem organa za varenje.
To podrazumeva ishranu bogatu organskim proizvodima životinjskog porekla, sirove mlečne proizvode, povrće, voće, orahe, semenke i probiotske namirnice.
Šta ako se Vaši simptomi ne poboljšaju kada uklonite sve izvore glutena?
Imajte na umu da gluten nije jedina stvar koja može izazvati probleme sa probavom. Konvencionalni mlečni proizvodi, orasi, školjke i jaja takođe mogu izazvati probleme ili biti izvor alergije na hranu.
Mnoge namirnice koje sadrže FODMAP (fermentabilne oligosaharide, disaharide, monosaharide i poliole) takođe su u vezi sa problemima sa digestivnim traktom, uključujući simptome IBS-a.
Razmislite o testiranju
Istraživači veruju da pacijenti koji ostvare negativan rezultat za dva glavna gena koji su povezani sa celijakijom (HLA-DK2 i HLA-DK8) takođe imaju znatno manje verovatnoće da imaju intoleranciju glutena ili NCGS.
Ako se u porodici javlja celijakija ili intolerancija na gluten, možda biste želeli da razgovarate sa svojim doktorom o testiranju ovih gena, kao i antitela koja mogu otkriti koliko je aktivan Vaš imunološki sistem. Najbolje bi bilo da se testitarate.
Zapamtite da je celijakija autoimuna bolest i da će pokazati visok nivo određenih antitela, ali to možda neće biti tačno za ljude sa intolerancijom na gluten- ili nivoi antitela mogu biti manje ozbiljni. U svakom slučaju, veoma je važno utvrditi kakvo je realno stanje organizma.
Treba razmišljati i o testu zolulina (takođe nazvan test laktuloze) i o testu alergije na IgG hranu. Ovi tipovi testova za testiranje creva mogu ukazati na to da li gluten (ili paraziti, kvasca i štetne bakterije) izaziva propustljivost creva. Zolulin kontroliše veličinu otvora između creva i krvotoka, tako da visoki nivoi ukazuju na povećanu propustljivost creva.
Vremenom, ako postava creva i dalje ostane propusna, „mikrovili“ (male ćelijske membrane koje dovode creva i apsorbuju hranljive sastojke iz hrane) mogu se oštetiti i zbog toga je važno da problem shvatite ozbiljno i tako i reagujete.
Koje žitarice su bezbedne?
Čak i žitarice koje ne sadrže gluten- poput kukuruza, ovsa i pirinča – imaju proteine slične strukturi na gluten. Dakle, čak i ovo može izazvati imunski odgovor kod nekih ljudi.
Ukoliko ste uglavnom zdravi i odlučite da jedete žitarice, pokušajte da se usredsredite na jedenje žitarica bez glutena kao što su heljda, proso, kinoa i amarant.
Dobra ideja jeste da pravilno pripremite žitarice (posebno vrste koje sadrže gluten) potapanjem, gajenjem i fermentacijom.
Ovo pomaže u poboljšanju bioraspoloživosti i smanjuje prisustvo glutena i drugih inhibitora.
Ukoliko imate neku vrstu problema sa glutenom, intoleranciju ili celijakiju. važno je da bez panike promenite svoju ishranu, jer će vam to pomoći da živite zdravije i kvalitetnije. Pažljivije birajte svoje namirnice, čitajte sadržaje kupovnih proizvoda, jer negde se može kriti gluten.
Biće vam od velike koristi da naučite kako se pravi hleb od brašna bez glutena. Ovakav hleb biće i ukusniji i zdraviji za vaš organizam.